Отказ добило више од три хиљаде банкара

Када је транзиција у Србији почела, сан готово сваког стручњака који је имао диплому из области финансија био је да се запосли у банци. Они који су тих година бирали студије, опседали су економске факултете.

Али ни радити у банци није данас оно што је било јуче. Подаци Самосталног синдиката запослених у банкама, осигуравајућим компанијама и другим финансијским организацијама у Србији – БОФОС – показују да је у банкарском сектору у претходну годину и по број запослених смањен за 2.710.  Прецизније, на крају 2012. било их је 28.394, а концем јуна ове године 25.684. Агробанка није била члан БОФОС-а па ту треба додати и њихових      око пет стотина службеника, а то је онда више од 3.000 радника. Осим смањене кредитне активности, највећи кривац за то су стечајеви пропалих државних банака, плус приватна Универзал банка, као и одлазак КБЦ банке с нашег тржишта. Запослени из потоње су добро прошли јер им је помогао и синдикат из белгијске групације којој су припадали

О томе како је било банкарима председница БОФОС-а Мара Ердељ каже:

– Од почетка 2013. покренут је стечајни поступак за Агробанку, Развојну банку Војводине, Привредну банку Београд – подсећа Мара Ердељ. – Наше чланице биле су све сем Агробанке. Када је у РВБ-у кренуо стечај, остали смо без 528 чланова. Банка у стечају преузела је 150 запослених и још 41 трудницу. Али нису сви остали, данас ту ради 60 људи. Када је Привредна банка Београд ликвидирана октобра прошле године, остали смо без иједног њиховог члана, односно њих 370. У Универзал банци, којој је НБС одузела дозволу у јануару ове године, било је запослено 460 људи.

Занимљив је случај белгијске групе КБЦ, која се с нашег тржишта повукла лане. БОФОС је остао без 492 члана који су тамо били запослени. Мањи број запослених, 71, остао је да ради у Теленор банци која је преузела од Белгијанаца лиценцу и бави се мобилним банкарством.

– Запослени у бившемКБЦ-у су код нас прошли добро. Ми смо преговарали с топ-менаyментом у Белгији, а подржала нас је синдикална организација КБЦ-а у централи. То се исплатило јер смо за запослене обезбедили отпремнине које су биле веће од законских, плус исплату регреса и новац за неискоришћен годишњи одмор – каже Мара Ердељ. – Нешто слично имали смо и у РВБ-у: веће отпремнин, регрес и накнада за одмор.,Плус што је део запослених који су социјално угрожени остао да ради у банци у стечају. А исти финасијски третман имали су запослени у Привредној банци Београд.

Уколико се догоди да још нека банка доживи исту судбину, запослени неће имати тако повољан третман. Отпремнина се сада плаћа само за период проведен на раду код последњег послодавца. Запослени који су радили код више послодавца, била то банка или не, добиће мање суме од оних који су радили у истој компанији. То се односи како на банке, тако и на све друге компаније.

Д. Вујошевић

 

EUR/RSD 117.1627
Најновије вести