у реформама фирми које су на државним јаслама. У супротном – yаба нам све економске мере и покушаји да се уштеди на платама, пензијама, субвенцијама...
Наиме, председник Фискалног савета Павле Петровић изјавио је да је ММФ први пут препознао значај реформе српских јавних предузећа и да због тога планира да у свој програм укључи и праћење извршења планова у том сегменту.
Како је објаснио, тиме је ММФ дао пресудан значај јавним предузећима, а стабилизација јавних финансија ће зависити од тога да ли ће се она реформисати или ће њихови губици наставити да се преливају на буyет. Ипак, питање је у којој ће се мери, и поред светског контролора, убудуће примењеивати Закон о јавним предузећима, хоће ли се политика и страначко запошљавање извући из њих, како ће се професионализовати управљање, постављати директори...
– Добро је сваки пут када је више очију упрто у неку реформу, с тим што треба знати да ММФ прати само део приче која је важна за јавна предузећа. Не треба, међутим, да се поуздамо само у то шта ће ММФ рећи о реформи јавних предузећа већ морају да се изграде и домаћи институционални механизми и контроле. Пре свега, у Влади.
Било да је то неко радно тело или министарство, али битно је да преузму на себе одговорност за праћење спровођења Закона о јавним предузећима – каже за „Дневник” програмски директор организације „Транспарентност Србија“ Немања Ненадић, наглашавајући да дугогодишња пракса коришћења јавних предузећа за страначке потребе није прекинута ни после 22 месеца примене Закона о јавним предузећима, који је усвојен 2012. да би се тај сектор професионализовао.
Та организација је у протеклом периоду на узорку од 25 републичких, покрајинских и локалних јавних предузећа истраживала како се спроводи закон и установила да није дошло ни до деполитизације, ни до постављања директора преко конкурса....
– Законска обавеза била је да у свим јавним предузећима у Србији најкасније до 30. јуна 2013. буду расписани конкурси за директоре. Од тих 25 јавних предузећа конкурс за директора уопште није спроведен у пет републичких јавних предузећа, у 11 је спроведен после истека рока, а у девет је спроведен у року - рекао је Немања НенадићМеђутим, окончан је само у једном, у „Електропривреди Србије“, која је једина за готово две године примене закона добила директора на јавном конкурсу – напомиње Ненадић.
У „Транспарентности Србија“ кажу да у менаyменту нису спорни чак ни директори – чланови странке, већ нестручни људи, којих је у том „мамутском систему“ много. Веома тешко је, поручују, мењати систем који годинама постоји као продужена рука власти па се и одузимање тих стечених права избегава на хиљаде начина.
Подсетимо, и министар финансија Душан Вујовић изјавио је да Србија с ММФ-ом разговара о програму који први пут укључује 12 јавних предузећа за која ће бити одређени сви критеријуми који ће морати да се прате, а један од њих је и смањење плата.
– Да не набрајам све по реду, али то су „Телеком“, „Железнице“, ЕМС, ЕПС, Пошта, „Путеви Србије“, „Србијаводе“ – изјавио је Вујовић.
С. Глушчевић
Може плата и уз минус, али мања
Запослени у јавним предузећима неће од Нове године остати без плата већ ће њихов износ зависити од успешности предузећа, саопштило је Министарство финансија.У саопштењу Министарства, у којем се појашњава јучерашња изјава министра Душана Вујовића, објашњава се да плате за оне који не остварују добит неће моћи да буду веће од оних прописаних буyетом.– Само они који остварују профит могу рачунати на веће плате – прецизирао је министар.
Та изјава, међутим, сада отвара питање да ли то значи да ће држава буyетом одређивати колику ће ко плату примати у јавним предузећима, а да ће у зависности од успешности сама јавна предузећа имати дискреционо право да одреде додатну исплату запосленима. До сада је на снази био модел по којем се за јавна предузећа издвајала маса плата из буyета а предузећа су сама по основу систематизација и коефицијената одређивала плате.
