То нас је убрзо и снашло, и млека из увоза, јефтинијег од нашег, све више је било на српском тржишту. Држава је реаговала тако што је у јуну донела одлуку да уведе прелевмане на увоз млека и киселомлечних производа како би заштитила домаћу производњу од прекомерног увоза. И шта се догодило? Ништа. Млека и млечних производа из увоза и даље има, чини се и више него што га је било.
Млеко и павлака из увоза продају се и у радњама и у слободној продаји - на пијацама. У новосадским продавницама може се наћи млеко произведено у Градачцу у БиХ - „милк“, произвођача „Милк ленд“. Литарско паковање (тетрапак) овог дуготрајног млека са 2,8 одсто млечне масти кошта 69 динара. По тој цени не може се купити дуготрајно млеко произведено у Србији.
У том рангу, најјефтиније домаће је неко од робних марки и кошта 80 динара литар. Редовно млеко произвођача у Србији у тетра-паковању и са поменутим степеном масноће кошта 101 динар и више од 30 динара по литру је скупље од босанског. Чак се ни домаће млеко у пет амбалажи, са 2,8 одсто масноће, не може купити по 69 динара. Наравно, наши потрошачи имају прилку да купују на акцијама, па се и домаћи млечни производи нађу по повољнијим условима, али босанско млеко није на акцији па га треба поредити са редовним, а не сниженим ценама.
Једнака је ситуација и са тврдим сиром. На новосадским пијацама килограм „ементалера“ или неког сличног сира мађарских произвођача кошта око 500 динара, док је у продавницама „домаћи“ скупљи барем за 200 динара. На све то ваља подсетити на проблеме српских фармера који не јењавају и због којих их све више ставља катанац на фарме. Како то онда држава помаже нашим сточарима и какви су ефекти уведених превелмана за увоз млека од 10 до 20 динара, односно од 10 до 30 динара за киселомлечне производе?
У првих пет месеци ове године, пре Владине интервенције забележен је већи увоз ових производа за око 3,5 пута у односу на исти период прошле године. По тврдњама надлежних који су при увођења прелевмана објашњавали како држава чини све да спречи прекомеран увоз и заштити наше произвођаче, чак седамдесет одсто увезеног млека у Србију долази из Босне и Херцеговине, а 30 одсто из земаља Европске уније.
Према подацима Управе царине у Србију је за првих шест месеци ушло 16.000 тона млека у праху и павлаке, јогурта око 670 тона, а путера око 507 тона. У истом периоду извезено је 20.000 тона млека у праху и павлаке, јогурта више од 7.500 тона и путера 80 тона.Елем, мере које је Влада у јуну донела очито нису уродиле плодом и треба видети шта нам је чинити. Да ће ситуација бити још сложенија и за наше фармере неповољнија говори податак да су, према извештају Европске комисије, цене сировог млека, рецимо у Словенији, пале у јуну 20 одсто на годишњем нивоу, а исти пад регистрован је и на нивоу целе Европске уније.
Словеначка комора за пољопривреду и храну (КГЗС) очекује да ће цене млека у Словенији наставити да падају. Просечна цена млека са 3,7 и 3,15 млечне масти по изласку из пољопривредних газдинстава износила је у јуну 28,05 евра за 100 килограма. Највећи пад цена у ЕУ је у јуну забележен у Естонији (29 одсто), затим у Летонији и Мађарској (по 28 одсто)...
С. Глушчевић
Уља и шећера неће фалити
Србија ће имати довољно уља и шећера за сопствене потребе, као и за извоз, наводи се у извештају стручне службе Удружења за пољопривреду Привредне коморе Србије. Површине под сунцокретом су око 170.000 хектара, са којих се очекује принос од 422.000 тона и производња сунцокретовог уља од 139.000 тона. За домаћу потрошњу у прехрамбеној индустрији потребно је око 76.000 тона, а процењује се да ће за извоз бити опредељено око 63.000 тона. За домаћу потрошњу шећера планира се око 100.000 тона, а за извоз око 230.000 тона.
