и оних где се рачун плаћа на неколико рата и без камате, почек је преживео. Многи су се опекли на високе камате за риволвинг картице, а чек им је познат. Банке су то следиле, а трговцима је одговарало да подигну промет па је то ишло.
Да ли би се то ускоро могло променити? Јер, трговци више неће да примају на почек чекове свих банака. Први је тријажу направио „Делез“ па у „Темпу“ и „Максију“ примају чекове само осам банка на почек. Остали чекови и картице су добродошли само без чекања, односно ако се одмах шаљу банци на уновчавање. Закон је тако испоштован, а пошто употреба чека на почек није регулисана прописима, шта даље?
– Употреба и примање чека на почек зависи код нас од уговора које одређена трговачка кућа има с банком – објашњава Малиша Ђукић с Београдске банкарске академије. – Оне им код чека на почек уновчавају суму која је на чеку исписана или уз дисконт, односно мање од тога. На основу тог уговора, трговци процењују да ли им се исплати да с одређеним банакама сарађују или не. Код картица су уговори другачији и тога нема. Нема разлога да потрошачи ту буду нешто посебно оштећени – већина банака нуди картице које омогућавају плаћање на неколико рата бескаматно, тако да је за њих тај проблем решив.
Уколико имају отворен рачун код банке која нема картице тог типа, најбоље је да потраже банку која такав програм нуди – има их бар двадесетак. Ако им због „дебелог минуса“ или неког другог разлога то није могуће, најбоље је да потраже трговачку кућу с којом су се интереси њихове банке поклопили.
Што се тиче осталих трговачких кућа, посебно оних који нуде робу широке потрошње, нових најава укидања почека и тријаже банака нема.
– Ми само не примамо чекове банака које су угашене а „папири“ су остали код потрошача – каже референткиња за финансије у „Гомексу“ из Зрењанина Марина Дабовић. – Продаја иде на почек од 30 до 220 дана. Промена цене нема.
Уосталом, ни чек на почек није оно што је некада био. Све више трговаца наплаћује такав вид финансирања за робу веће вредности. Тако једна трговачка кућа специјализована за техничку робу нуди акцију снижења и плаћање у 12 рата. Тек ако се подробније распита, купац сазнаје да за тих 12 рата плаћа десет одсто више. Што ће рећи, ту снижење не важи, а тај трошак је нека врста трговачке камате, односно, машина за рубље која је за кеш 49.999 у чек-почек варијанти стаје 55.554.
Како се то ради у оном „белом а развијеном свету“?
Тамо трговци имају своје картице па сами кредитирају купце. За робу нешто веће вредности, попут ТВ пријемника или комада намештаја, узима се потрошачки кредит. Банке и трговачке куће ту по потреби праве своје аранжмане који трају од неколико месеци до неколико година или трајно.
Д. Вујошевић
Нема помоћи кад нема пара
Код нас за сада банке и трговачке куће нуде кредитне картице с којима се при свакој куповини јављају разне погодности. Нажалост, ниједна од новотарија које се јављају не може помоћи када нема новца а мора да се купи. Чек на почек ту делимично помаже, али је то ипак само илузија. Јер, било да се ради о чеку или „стрпљивој картици на рате“, све то стиже на наплату.
