Током жетве пшенице говорило се да ће киша, која је током вршидбе неумољиво падала, знатно умањити квалитет зрна, Али струка каже да на квалитет рода не утиче само време већ и улагања, не само пољопривредника већ и великих откупљивача и извозника. Очигледно да је током лањске сетве оно изостало, чим се сада тражи узов пшенице.
„Житоунија ће тражити од Владе Србије да наша земља из Мађарске увезе између 30.000 и 40.000 тона пшенице, по 22 до 27 динара килограм без царине, да би се побољшао квалитет наменског брашна за извоз ради проиводње финих пецива. На тај корак смо приморани да не бисмо изгубили извоз домаћег брашна у земље из окружења“, казао је председник „Житоуније“ Здравко Шајатовић.
Он је рекао да их је на то навело упозорење увозника из Македоније и Албаније, који кажу да је српско брашно лошијег квалитета од лањског и да не задовољава њихове захтеве.
Увоз пшенице из Мађарске, навео је Шајатовић, неће угрозити ни домаће пољопривредне произвођаче нити утицати на то да дође до поскупљења наменског брашна.
По његовим речима, кишна година угрозила је у појединим деловима Војводине квалитет пшенице па у силосима има жита скромног квлаитета, које не задовољава потребе инопекарске индустрије.
„У жетви 2016. извезли смо 252.000 тона брашна, а у лањској 202.000 тона. Колико ћемо ове године још се рачуна“, навео је Шајатовић.
Увоз пшенице-побољшивача за проф. др Мирослава Малешевића је скандалозан.
„Проблем квалитета домаће пшенице је присутан већ десетак година јер купци нису били спремни да произвођачима плате више за бољи квалитет. За врхунски квалитет зрна постоје домаће сорте, искусни произвођачи и повољни агроеколошки услови које пружа Панонска низија. Чак и у овако неповољној години сорте-побољшивачи су дале одличан квалитет зрна. Али није било додатних пара за бољи квалитет. Сада се тражи да се држава одрекне царина да би се удовољило лицемерној групи прерађивача и извозника. Надам се да се нико у Србији неће усудити да укине царине, већ да ће све заинтересоване упутити на предстојећу сетву у коју могу уложити, купујући сорте с високим генетским потенцијалом за технолошки квалитет и, дајући их произвођачима, обезбедити квалитетну сировину у 2019. Години“, казао је за „Дневник“ проф. Малешевић.
З. Делић
