а не за сто, колико је сада. Љути су због тога што се опет копља ломе на пољопривреди и што се не зна где ће и коме отићи паре узете од њих.
Подсетимо, мнистарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић потврдила је пре неколико дана да је идеја да се биљна производња у наредној години субвенционише на тај начин што ће подстицаји бити исплаћивани пољопривредним газдинствима с максималном величином поседа од 20 хектара, а не као до сада, домаћинствима која имају посед до 100 хектара.
– Разлог за то је што желимо да новац из аграрног буyета трошимо рационалније, заштитимо мале произвођаче и дамо им шансу да се даље развијају, а земљорадници с поседима већим од 20 хектара моћи ће да користе друге програме и мере – рекла је министарка Богосављевић Бошковић.
– Све је то игра – каже за „Дневник” председник Удружења пољопривредника „Паор” Мирослав Грубанов из Црепаје. – Правна лица су покупила доста пара и сада нема за све, а све се нама обије о главу. Очито, Закон о подстицајима није заживео, показао се лошим, а сви су причали о његовој предвидивости и доследној аграрној политици.
Он наглашава да је највећи проблем у томе што код нас не постоји земљишни максимум, и да би ограничење у том погледу било кључно у аграрној политици.
– Најбитније је да се ограниче поседи у власништву, као што је то у европским земљама, а онда и да се потпуно правним лицима онемогући помоћ из аграрног буyета – наглашава Грубанов.
Коментаришући могућност да пољопривредници који поседују више од 20 хектара, остатак „расподеле” на чланове породице, комшије, пријатеље па да они за његов грош узимају субвенције, наш саговорник наглашава да је то посао државе.
– Шта раде инспекције по општинама, зар то није њихов посао? Најлакше је окривити паоре за све! – вели Грубанов.
Ни Асоцијација пољопривредника није за предложено ограничење у хектарима.
– Свако смањење субвенција и ускраћивања давања за пољопривреду, која још увек у овој земљи како-тако функционише, јесте лоше. При том, нисмо чули шта то паметније држава кани да уради с тим новцем, коме ће га дати, да ли пензионерима, да ли пропалим фирмама – пита се у разговору за „Дневник” председник Асоцијације пољопривредника Мирослав Киш, уз оцену да су и садашња давања од стотину евра по хектару заправо замена теза јер, практично, држава пољопривредницима за биљну производњу да само половину од тога, то јест 6.000 динара, а друга половина, која иде као регрес, се не исплаћује редовно. – Неопходно је убрзати исплату регреса за вештачко ђубриво и дизел-гориво да би пољопривредници тај новац могли утрошити за јесење радове. Свима је познато да ове године због временских неприлика радови у пољу веома касне и да се само применом потребних агротехничких мера може очекивати висок принос. Пољопривредници су финансијски исцрпљени, а регрес за гориво и ђубриво, за који су захтеви поднети пре више месеци, још нису исплаћени.
Асоцијација зато апелује на ресорна министарства пољопривреде и финансија да се што пре изнађу паре за исплату да би се радови у пољу обавили што пре, док то време дозвољава.
С. Глушчевић
Сељацима пет одсто буџета
Министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић Бошковић очекује да учешће аграра у републичком буџету у 2015. буде пет одсто, али је, каже, још рано говорити о детаљима.
– Борићемо се за то, у сваком случају, нема сумње да ће Влада учинити све да помогне пољопривредницима свим расположивим средствима – рекла је она, и додала да и премијер Алксандар Вучић увек када говори о развоју привреде, посебно истакне развој пољопривреде и сточарства.
