у пољопривреди, која је, најбоље се види у овим тешким данима, сасвим занемарена. Нема ни оквирне процене штете од суше, нико не помиње помоћ паорима нити план за превазилажење ове катастрофе, а камоли неких будућих, све извеснијих због промене климатских услова.
По речима министарке пољопривреде Снежане Богосављевић Бошковић, за двадесетак дана ће бити изнете прецизније процене о штетама које су усевима нанеле суше, али да је сигурно да овакве временске прилике не погодују већини биљних култура.– Стручњаци кажу да су у овом тренутку најугроженији кукуруз и соја. Највише штете имаће сорте каснијег зрења, и парцеле на којима није примењена одговарајућа агротехника. Ипак, у овом тренутку није могуће са сигурношћу рећи какви ће бити резултати овогодишње бербе, а поузданије процене приноса знаће се тек за 15 до 20 дана – рекла је Снежана Богосављевић Бошковић гостујући на ТВ „Пинку”.
Она је подсетила на то да су приноси управо најугроженијих култура, соје и кукуруза, прошле године били веома високи, знатно изнад просека, док се процене за овогодишњи род још не знају.– У наредних двадесетак дана моћи ће да се дају званичне процене овогодишњег рода, знаће се да ли је он на нивоу вишегодишњег просека или ће бити нижи. У сваком случају, суше не чине добро већини пољопривредних култура – навела је министарка Богосављевић Бошковић.
Агроекономски аналитичар Милан Простран оцењује да ће пољопривредна производња у Србији у овој години имати сигурно пад и негативни предзнак пошто суша свакодневно умањује приносе основних ратарских култура, воћа и поврћа, али није могао да каже колика ће штета бити.– Ова година ће подбацити и доћи ће до пада, али је тешко рећи колики ће он бити јер суша сваки дан узима свој данак – казао је Простран. – Минус ће бити сигурно, али не знам колики. Срећан бих био када би минус био осам одсто, али се плашим да ће бити већи.
По његовим речима, суша се посебно негативно одражава на водећу ратарску културу – кукуруз – чији ће принос, уместо од очекиваних седам до осам милиона тона, бити два до три милиона тона мањи, што је вишак који је Србија извозила, а сад је доведен у питање.– Друга култура која трпи велике штете од суше, а ове године је засејана на рекордним површинама, на око 200.000 хектара, јесте соја. Њу је суша ухватила у најкритичнијем периоду када се формирају махуне – нагласио је он.
С. Г.
Више сејати
– Држава би требало да у наредном периоду повећа површине под културама које се сеју у јесен на бар најмање милион до 1,5 милиона хектара, чиме би избегла ризике од високих температура и суша – поручује Милан Простран.
По њему, треба ићи на обимнију јесењу сетву и озбиљнију обраду земљишта – дубока обрада и ђубрење органским ђубривом. Дакле, вратити се класичној агрономској струци, а то је најјефтинији начин да избегнемо велике ризике суше јер је држава сиромашна и не може ни у наредних десет година да уложи неке озбиљније своте у системе за наводњавање.
