Координатор истраживачког пројекта Макроекономске анализе и трендови Стојан Стаменковић указао је да постоје формалне препреке које не иду томе у прилог.Односно, Законом о буџетском систему и аранжманом са ММФ прецизирано је да ће се плате и пензије повећавати тек када са садашњих 13 и 10 одсто опадну на 11 и 7 одсто бруто-домаћег производа.
„Само изузетно оптимистичне и нереалне претпоставке о динамици БДП-а и масе зарада и пензија доводе до закључка да ће то бити могуће пре истека аранжмана са ММФ-ом”, казао је Стаменковић.Он је додао да друго ограничење за повећање плата и пензија у одредби аранжмана са ММФ-ом, по којем ће се бољи буџетски резултати искористити за враћање дугова државе и за динамичније јавне инвестиције, а не за повећање плата и пензија.Дефицит буџета ће у првом кварталу ове године бити упола мањи (25 милијарди динара) од нивоа који је планиран аранжманом са ММФ-ом (56 милијарди динара).
Стаменковић је оценио да је циљани дефицит за први квартал постављен „комотно”.
„Приликом доношења буџета за 2015. смо у неколико наврата изнели процену да ће расходи у 2014. бити нижи од планираних ребалансом који је служио као основа за планирање буџета за 2015. Тада смо навели да треба бити пажљив како реализација која је нижа од планиране, не би довела до забуне да постоји простор за повећање одређених трошкова”, казао је он.Стаменковић је навео да су се у првом кварталу неуобичајено и преурањено у буџет слиле дивиденде државних предузећа, односно осам милијарди динара од Телекома и Аеродрома, и 2,5 милијарде динара ванредног прихода од лиценце за технологију мобилне телефоније 4Г.
„Већ је приходовано више од половине планираних годишњих уплата од дивиденди. Дакле, приходи већи од око 11 милијарди динара имају карактер једнократних прихода и на њих у наставку године не може да се рачуна”, казао је Стаменковић.Аутор МАТ-а Миладин Ковачевић скренуо је пажњу на чињеницу да је, када је реч о профиту јавних предузећа, раније било много злоупотреба.
„Раније се профит трошио и пре (подношења) финансијских извештаја и званичне одлуке извршних одбора, па онда кад треба да се уплате дивиденде, не остане новца. С друге стране, јавна предузећа најчешће инвестирају тако што узимају гаранције или кредите од државе, а онда је и логично да уплаћују дивиденду у буyет”, рекао је Ковачевић.
На скупу је речено да би мере фискалне консолидације Владе Србије требало да снизе учешће консолидованог дефицита на 3,8 одсто БДП-а до 2017. А да би се тренд окренуо ка смањењу учешћа јавног дуга у БДП, потребно је и након 2017. наставити мере фискалне консолидације.
Д. У.
Скупа струја штети привреди
Повећање цене струје од 15 одсто могло би да штети привредној активности у Србији, сматра Стојан Стаменковић, и каже да би требало увести акцизе на струју, али да оне у овој години буду нула. Стаменковић је подсетио да су аутори те публикације и пре два месеца били на становишту да треба одустати од повећања цене струје од 15 одсто у ситуацији када пада потрошња.
