Предњачићемо у свету по незапослености

 На тој неславној листи, 2016. испред нас бићесамо Македонија, Босна и Херцеговина, Јужноафричка Република и Грчка. Додуше, такав податак не постоји за све земље, али је рачунат за 102. У сваком случају, пројекције ММФ-а, када је о расту незапослености реч, алармантне су, указује у разговору за „Дневник“ економиста Мирослав Здравковић.

Пројекције ММФ-а, наиме говоре да би у 2016. години Србија имала стопу незапослености од 16,7 одсто. Рецимо, 2009. износила је 17,4 одсто, а ове и наредне године процењује се на више од 20 одсто, тако да се увелико вртимо око "победничких" позиција. Македонци, с констатном стопом од 32,2 одсто, апсолутни су шампиони и на првом месту ће и остати, Босанци ће са садашњих 27,6 одсто пасти у 2016. години на 23 одсто, а Јужноафриканци ће за пет година имати стопу од 22,3 одсто. За разлику од осталих земаља, у Грчкој ће тај показатељ бити у расту па ће се та земља, по проценама ММФ-а, пласирати на четврто место, испред нас. Мању стопу незапослености од Србије имаће Грузија, Шпанија, Иран, Сао Томе и Принципе...

Указујући на те, по Србију веома лоше податке, Здравковић подсећа на то да је као последица економске кризе, од 2008. године до марта 2011. у Србији без посла остало 238.000 радника.

– У Србији је веома мало запослених у индустријској производњи, ту смо на нивоу из 1961. године па је питање колико се још може смањити тај број – каже Здравковић. – Предузетници су били највише погођени кризом после 2008. године, као и мале продавнице, радње и ситне услуге, и тај сектор се ближи неком дну јер је без посла остало 160.000 људи, или четвртина оних који се баве малим бизнисом.  

Милан Кнежевић из Асоцијација малих и средњих предузећа наводи да 22.000 предузећа, у складу са законом, треба да оде у стечај јер су дуже од годину или две у блокади.

– У тим предузећима је запослено 140.000 радника, а она су без икакве шансе да стану на ноге и почну да раде – истиче Кнежевић.

Висока незапосленост последица је предуге транзиције, пошто у јавном сектору и производњи ради 835.000 радника. Сви се слажу у томе да су једини прави пут за запошљавање привредни раст и инвестиције.

Осврћући се на проблем привредног раста, економиста Владимир Глигоров указује на то да један од узрока јесте изгубљена производња услед ниске запослености.

– Уколико би се само запослили они који траже посао, оних више од 20 одсто незапослених, то би, не водећи рачуна о променама у продуктивности, значило бар 20 одсто већу производњу. Наравно, то би значило и већу потрошњу и већу исплативост улагања – наводи Глигоров. – Један од предлога за повећање запослености је да се држава задужи па да гради и помаже. Проблем је у томе што је потребно нешто производити и продати да би се дуг вратио, а јавни дуг је већ поприличан. То, опет, води алтернативном предлогу: да се значајно смањи ризик улагања да би приватни предузетници, домаћи и страни, развили нову производњу за домаће и страно тржиште. Ово друго подразумева свеобухватну реформу установа и понашања, чији ће се резултати видети тек на следећим изборима. Стога ваља очекивати да ће се партије утркивати у нуђењу једне или друге врсте стране помоћи па ће се предвиђање о спором расту у дужем периоду остварити.

С. Глушчевић