под условом да приходи буду већи од планираних. Но, та могућност у предлогу буџета није наведена, већ је више реч о жељи и државе и послодаваца о којој ће се још разговарати. И министар финансија Душан Вујовић потврдио је да је планирано да приходи од пореза на зараде догодине буду нешто више од десет милијарди динара већи, односно уместо овогодишњих 45,4 милијарди динара, у 2017. години се очекује 56 милијарди.
Тако се испоставило да су чланови Фискалног савета Србије, који су на најаву смањења пореза и доприноса на зараде рекли да је то, у овом тренутку, немогуће јер не виде начин на који би се део новца који се сада слива у буџет надокнадио, били у праву. Председник Фискалног савета Павле Петровић оценио је да би евентуално смањење пореза на зараде у наредној години било добра вест и за привреднике и за раднике, али је и упозорио на то да је то питање које треба разматрати на средњорочном и дугорочном плану, а не ломити га преко колена.
– Могућност да се смањи порез на плате би била добра вест, али то мора да се покрије из других извора – рекао је Петровић. – Једна ствар је смањити пореска оптерећења, друга је повећати инвестиције, а трећа повећати плате и пензије. Не може све ођедном.
Мада ни смањење пореза и доприноса на зараде није било гаранција да ће радници због тога имати веће плате – јер су послодавци такву меру тражили да би стали на ноге, а тек потом видели да ли има простора за веће зараде – запослени ће, ипак, од Нове године имати који динар више у џепу. Наиме, одлука државе да се минимална цена рада од 1. јануара наредне године повећа са 121 динар по сату на 130 динара, значи да ће газде морати својим запосленима да повећају плате осам одсто. То „морати”, ипак не значи да ће сви приватници имати новца да повећају минималне зараде. Тако власник конфекцијске куће „Модус” и председник Асоцијације малих и средњих предузећа Милан Кнежевић објашњава да је повећање минималне цене рада од почетка наредне године требало да прати смањење пореза и доприноса на зараде, смањење неких од парафискалних намета и повећање неопорезивог дела зараде на терет државе.
– Пошто ништа од тога није урађено, а нова минимална цена рада примењује се од 1. јануара наредне године, привредници су доведени у ситуацију да од њих 250.000 чак 80 одсто неће моћи својим запосленима да исплати ни минималац – тврди Кнежевић.
Недавна анкета УСАИД-а показала је да чак 69 одсто домаћих привредника сматра да висина пореза и доприноса на зараде негативно утиче на њихово пословање и да је то један од разлога што нема већег запошљавања. У анкети у којој је учествовало 1.000 предузећа, нове раднике ангажовало је свако пето, односно 22 одсто, док 69 одсто предузећа није кадровски јачало и није било новог запошљавања. Такође, у шест одсто тих предузећа оцењују да ће наредне године смањивати број запослених, док 31 одсто очекује ново запошљавање. При томе, ново запошљавање планирају и поред постојећих пореза и доприноса на зараде, али је велико питање да ли ће плате запослених у приватном сектору расти или ће остати на овогодишњем нивоу.
Љ. Малешевић
Просечну зараду кроји статистика
Милан Кнежевић тврди да би просечна нето зарада запослених у Србији у октобру била знатно мања од 45.281 динар када би званичном статистиком била обухваћена мала и средња предузећа.
– Када би у оквиру званичне статистике било и 250.000 малих привредника, који нису обухваћени јер, наводно, подаци о њиховом броју нису тачни иако су сви регистровани у Агенцији за привредне регистре, просечна зарада не би била већа од 30.000 динара – истиче Кнежевић.
