Приватници се отимају за ветар и сунце, али не и ЕПС

Приватне компаније отимају се за то да у Србији производе струју на ветар и сунце, али не и „Електропривреда Србије”, која највљује да се за улагања у ветро и соларне паркове тек спрема.У Србији су потенцијали за производњу електричне енергије из обновљивих извора енергије значајни, али се за сада не користе довољно.

Улагање у обновљиве изворе енергије је велико, тако да су произведени киловати скупљи од оних произведених класично, али је извесно да се у ту производњу мора улагати. Треба рећи да се киловати произведени из обновљивих извора енергије откупљују по такозваним фид-ин тарифама, којима државе подстичу улагање у ту врсту производње струје, а један киловат струје произведене коришћењем ветра кошта 9,2 евроценти, док је онај произведен захваљујући соларној енерији – 16,25 евроценти, што је скупље него киловат произведен у ЕПС-овим постројењима. Колико кошта киловат произведен у Србији веома је тешко рећи јер производна цена није регулисана и одређеује се на тржишту, али, како кажу стручњаци, нижа је од тржишне и креће се око три евроцента, док би економска цена могла бити нешто виша од четири евроцента, колико је на берзама у Мађарској. То значи да је веома исплативо радити са сунцем и ветром и да би се улагање исплатило.

„Електропривреда Србије” тако произведену струју откупљује, а за сада је сама не производи уз помоћ ветра и соларне енергије. Ипак, у ЕПС-у планирају да улажу у енергију ветра и Сунца па се у Костолцу припрема пројекат изградње ветропарка снаге око 60 мегавата, с годишњом производњом од 135 милиона киловат-сати, као и соларног парка снаге десет мегавата, с производњом 12 милиона киловат-сати годишње. Оквирна вредност пројекта је око 100 милиона евра.

И док се ЕПС припрема да започне пројекат изградње постројења која користе ветар, недавно је у близини Куле отворен први ветропарк у Србији, инсталисане снаге 9,9 мегавата, с годишњом производњом од 27 милиона киловат-сати „зелене” енергије, а ускоро се очекује још један код Вршца. Министар рударства и енергетике Александар Антић казао је да је почетак рада првог ветропарка у нашој земљи веома важан јер потврђује добру политику   Владе Србије и ресорног министарства у области енергетике и снажна је потврда да ће Србија својим подстицајним мерама омогућити изградњу већег броја електроенергетских капацитета из обновљивих извора. Он је указао на то да би до 2020. године Србија требало да повећа удео обновљивих извора енергије у финалној потрошњи са садашњих 21 одсто на 27 и да очекује да ће тај циљ бити остварен захваљујући подршци и подстицајима државе за улагања у „зелену” енергију. По његовим речима, за сада су издате енергетске дозволе за градњу постројења укупне снаге од око 780 мегавата, а од укупно 1.092 мегавата, колико је планирано акционим планом, око 500 мегавата би требало да се произведе из ветроелектарана.

Д. Млађеновић

 

Мини-хидроелектране

Производња електричне енрегије у малим хидроелектранама такође се подстиче „фид-ин“ тарифама, а киловат кошта од око шест евроценти па до око 13. У ЕПС-у истичу да су у току пројекти ревитализације 15 малих хидроелектрана, старих између 35 и 80 година, које су у његовом власништву.

Ти пројекти финансирају се кредитом Европске банке за обнову и развој вредним 32,7 милиона евра. У септембру је потписан уговор вредан око десет милиона евра за осам малих хидроелектрана, а за додатних седам понуде су отворене у октобру и потписивање уговора очекује се до краја године. Предвиђена је и изградња осам малих хидроелектрана на постојећим водопривредним објектима.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести