каже премијер Александар Вучић. Он је у Јамени прецизирао да ће процедуре око приватизације Телекома бити завршене у 2015.
- Верујем да може да се добије више новца за Телеком него у 2011. години када је влада Мирка Цветковић покушаала да прода ту компанију. Данас можемо да постигнемо много вишу цену због положаја Србије и реформи које предузимамо - рекао је премијер и додао да треба сачекати следећу годину и оцену Светске банке о условима пословања у Србији за које је оценио да су после усвајање реформских закона много бољи.
Вучић је раније навео и да Влада има намеру да потражи и инвеститора за мањински пакет акција Електропривреде Србије, али да да ће већинско власништво у тој компанији остати државно.
Међународни инвестициони консултант др Милан Ковачевић оценио је јуче за наш лист да ће држава од приватизације Телекома сада свакако добити више новца него да продају одлажемо још за коју годину
– Баш као што бисмо још боље прошли да смо ту компанију продали пре неколико година. Од саме продаје и количине новца коју ћемо тим поводом инкасирати више ме брине то на шта ће се тај новац потрошити. Ако оде у потрошњу, биће то лош потез, а плашим се да би се баш то могло догодити. С друге стране, с продајом не треба много оклевати. Та компанија добија значајну конкуренцију и има све мањи удео на тржишту. А баш тај удео је веома битан за будућег купца – указује Ковачевић.
О „Телекому“ се говорило и на представљању публикације „300 најуспешнији компанија у Србији“, коју је урадио недељник НИН у сарадњи с Агенцијом за привредне регистре Србије. Критеријум је био профит остварен у 2013. години, а „Телеком“ се ту пласирао на треће место с профитом од 15,7 милијарди динара. Претекли су га НИС – 48,3 милијарде и ЕПС – 19,1 милијарди. Потоње предузеће такође ће у приватизацију, али делимично. На четвртом месту је „Теленор“ са зарадом од 11,7 милијарди, који је већ приватизован.
– Пре неколико година нудили су нам 1,4 милијарду евра за „Телеком“ и учешће од 51 одсто. Тада то нисмо прихватили – сећа се економски аналитичар Милан Ћулибрк.
Ко ће се у на новом конкурсу појавити као кандидати? Доста често код нас се као сигуран купац помињао „Дојче телеком“, али и руски оператери. Уз све, није згорег поменути да се 70 одсто добити тог предузећа слива у државну касу а да би од наредне буyет остао без тог прихода.
Уредница специјализованог интернет часописа „Балканмагазин” Јелица Путниковић оцењује за „Дневник” да, на другој страни, ЕПС не би требало приватизовати, и указује на да у ситуацији када је тек започето реструктурирање зе компаније, најава приватизације, односно, да се тражи мањински стратешки партнер, у најмању руку чуди.
– Подсећам на то да ЕПС није успео да нађе стратешког партнера за изградњу нових капацитета, ТЕ „Колубара Б” и Блок Б-3 у ТЕ „Никола Тесла Б”, иако је током припрема ових тендера било интересовања великих европских електроенергетских компанија – каже Јелица Путниковић. – Те електране нису изграђене и тешко је веровати да ће велике и познате компаније, које су и саме суочене с проблемима – рецимо, немачки РЊЕ продаје своју пословну зграду – бити спремне да инвестирају у ЕПС.
Наша саговорница каже да ЕПС, заправо, не треба распродавати, поготово не парче по парче јер, ако би неко и био спреман да купи неки део те команије, вероватно би то биле хидроцентрале, дакле, зелена енергија. Она каже да је ЕПС компанија из које треба избацити дневнополитичке интересе, и прекинути праксу попут, рецимо, опроста дугова за струју, чак и онима који је краду. Такође, ЕПС, каже Јелица Путниковић, треба да се ослободи политике неискључивања струје фирмама неплатишама, а неопходно је и да се прекину партијска запошљавања.
– У ЕПС треба увести систем одговорности, а менаyмент мора бити биран по стручности и квалификацијама. Уз то, неопходно је направити и стратегију развоја компаније јер се једино тако може покренути српска машиноградња и пратећа индустрија. Та компанија стратешке партнере треба да тражи искључиво у сектору градње нових капацитета, и при томе треба добро водити рачуна о заштити националних интереса јер, без ЕПС-а нема енергетске безбедности Србије – каже Јелица Путниковић.
Она наглашава да, ако је неко од потенцијалних стратешких партнера, нека банка или електроенергетска компанија, спреман да улаже у ЕПС, то не треба користити за „крпљење” дугова већ за финансирање градње нових капацитета – реверзибилне ХЕ „Бистрица”, ТЕНТ-а Б-3…
– Влада Србије сада има задатак да ЕПС добро припреми за трећу фазу отварања тржишта, да га не изложи нелојалној конкуренцији. Ако држава помогне ЕПС-у да из реструктурирања изађе добро организован, као модерна енергетска компанија, за шта би могла послужити искуства западних земаља које нису распродале своје електропривреде, онда је на видику и опоравак српска привреде и бољитак за целу државу – каже Јелица Пуниковић.
Д. Млађеновић – Д. Вујошевић
