Први корак ка паду камата на минус и картице

Од 1. октобра почиње примена нових прописа везаних за резервацију средстава код Народне банке Србије а везано за кредите и друге позајмице које су у доцњи.

Та новина највероватније неће донети много нових могућности за задуживање клијентима који већ имају проблема у отплати позајмљеног, већ онима који су били лоши клијенти па ту бригу пребринули.

Али, зато отвара банкама простор за снижавање камата, не само код кредита већ и код прекорачења по текућем рачуну и кредитним картицама. Хоће ли оне то искористити или не, остаје да се види. Извесно је да те камате, које су код нас највише у сектору становништва, неће пасти већ у суботу. А после – видећемо.

Банке ће ускоро само за позајмице које грађани не отплаћују редовно морати да издвоје посебне своте на име резервација. Уколико клијент има одобрен минус на рачуну, позајмицу на кредитној картици коју користи и плус кредит па  падне у доцњу сама код отплате кредита, банка ће издвојити новац само за услугу која се нередовно сервисира.

До краја овог месеца важи правило по којем су банке због доцње у било којем од сегмената услуга које клијент користи морале да издвоје додатне суме и за позјамице које грађанин сервисира редовно. Истовремено, одбијале су да одобре нове позајмице клијентима који су каснили с отплатом кредита, и то до три године након измирења обавеза а на основу евиденције Кредитног бироа. За картице је то била година. Од октобра они ће моћи да се задужују и ако имају негативну историју код Бироа и више нису у доцњи.

Банке ће тако за лоше клијенте имати мање трошкова и више новца за пласирање.Клијент пада у доцњу када не измири обавезу 60 дана од њеног доспећа. Грађани код нас обавезе по кредитима измирују углавном редовно. Концем августа њихово учешће у доцњи је било 7,2 одсто. Код привреде достиже и 16 одсто. За разлику од кредита, обавезе по минусима и картицама се теже плаћају. Код прекорачења по рачуну доцња је 12,3 одсто, а код картица 19,5.

Када ће банке пласирати грађанима новац под повољнијим условима и хоће ли то чинити?
– Не верујем да ће доћи до пада камата, а ни да ће лоши клијенти веома лако моћи да добију зајмове – каже др Александар Васиљевић с Факултета за правне и пословне сутдије „Др Лазар Вркатић” у Новом Саду. – Банке ће уз мање резервације имати више новца да пласирају, а то им смањује трошкове.

Међутим, код нас клијенти слабије гледају камату као критеријум код кредита. Највише се кредит бира по висини рате и дужини отплате, и то по принципу дужи рок – нижа месчна обавеза. Кад клијенти банака код нас приликом узимања кредита у први план ставе камату, и банке ће почети да их снижавају. Исти критеријум важи и код других позајмица.

Д. Вујошевић

Папрена цена доцње

За минусе и картице код нас су камате не високе већ превисоке. Код прекорачења по текућем рачуну крећу се од 24 одсто на годишњем нивоу до чак 30, а код пластичног новца од 22 процената па опет до 30. У суседним земљама те стопе се крећу од 10 до 12 одсто па простора за снижење има.
Поједине банке за сада покрећу акције. Тако Алфа банка има акцију до краја године и клијентима одобрава минус без камата. Услов је да отворе рачун код њих и пребаце зараду.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести