Рад на црно лове по шупама, становима и подрумима

Буџет Србије требало би ове године да буде пунији и због бољег убирања прихода по основу сузбијања сиве економије. Појачана контрола рада на црно је почела.

Ради се о примени Закона о инспекцијском надзору који је усвојен пре пре нешто више од три месеца, а чија примена је почела 30. јула. Надлежнима су дата већа овлашћења.

Промене су неопходне јер се процењује да удео сиве економије у БДП-у Србије износи чак 30 одсто. Сада надлежне инсепкције имају знатно већа овлашћења, а омогућена им је контрола по становима, гаражама, подрумима.

По подацима Министарства државне управе и локалне самоуправе, међу онима који послују нелегално најчешће су „мануфактуре” за производњу текстилне робе. Често раде у становима, кућама, подрумима и помоћним просторијама. Они запошљавају раднике на црно, уз то често кривотворе заштићене робне марке легалних произвођача. Дубоко у илегалној зони пословања има и фризерских и козметичких салона, а понегде су те делатноси удружене и с бутицима гардеробе.

У становима послују стоматолошке ординације, затим кланице, месаре, домови за негу старих лица, продаја робе непрехрамбеног типа, организавање свадбених прослава. Ни грађевинска делатност није изостала. Ту се истичу шљункаре, а тај вид илегалног пословања је посебно опасан јер утиче на животну средину и здравље грађана. Исто важи и за пекаре, месаре и објекте у којима се продаје храна.

Министарка Кори Удовички нагласила је да ће фокус инспектора бити оне делатности које се сумња да угрожавају и здравље грађана и животну средину. Она је истакла да је циљ пре свега заштита грађана, а не кажњавање оних који су на рубу егзистенције и који се на разне начине довијају и сналазе да преживе.

Законом о инспекцијском надзору, који је усвојен у априлу ове године, јасно су разграничене надлежности инспектора, а предвиђена је и њихова сарадња. Подразумева се да ће обавеза сваке инспекције убудуће бити да реагује и када примети да се не поштују прописи у областима које нису у оквиру њене надлежности и обавести колеге.

Председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић рекао је да је тешко проценити тачан број оних који у Србији послују нелегално, али да се процењује да је буџет Србије оштећен за више од 30 одсто ненаплаћених прихода. Он је нагласио да тога има веома много у услужној делатности.

– Најчешће су то услуге које се нуде у огласима, попут водоинсталатерских, поправке електричних инсталација, уградње клима-уређаја… – казао је Атанацковић.

С појачаном контролом слажу се и предузетници који послују регуларно, у складу са законом и другим прописима. Тако Марко Тривуновић из секције фризера Уније послодаваца Војводине каже да у Новом Саду ради 750 регуларних салона и бар још 200 илегалних. Сличан однос снага је и у другим градова у Покрајини.

– Пословања ван било какве контроле у тој брашни и те како има – каже Тривуновић. – Ради се у локлаима који се наводно реновирају, негде је пријављено мировање а раде пуном паром. Понегде ћете иза врата локала који се наводно издаје пронаћи илегални салон. Има пословања и у становима, с тим што се ту удружује више делатника. Рецимо, имате салон и бутик у две собе. Такви послови су вишеструко штетни. Ти људи не уплаћују ни динара у државну касу, наше цене су оборили на најнижи могући ниво до неисплативости, а грађанима пружају услугу сумњивог квалитета. Осим тога, радници у сивој и црној зони се воде као лица без посла и по том основу од државе примају помоћ. Често ту раде тек приучени радници с неколико месеци обуке па је и услуга у складу с тим „квалификацијама”. Увођење реда у нашој бранши повећаће број легално запослених, држава ће по том основу добити приход а потрошачи одговарајућу услугу.

Д. Вујошевић

Папрене казне
Законом о инспекцијском надзору проширена су овлашћења. Инспектори могу обављати увиђај у стамбеном простору уз налог надлежног суда. Законом о инспекцијском надзору предвиђене су и казне. Када инспектор открије нерегистровани бизнис, може забранити обављање делатности, запленити робу, документацију и друге предмете. Предвиђене казне крећу се од 50.000 динара до два милиона.
 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести