изјавио је данас економиста Стојан Стаменковић на представљању новог броја часописа "Макроекономске анализе и трендови" (МАТ).
"То није толико промена односа понуде и тражње, колико је условљено поплавама у 2014, јер главни чиниоци пораста укупне индустријске производње у 2015. су производња електропривреде и пораст производње рударства", прецизирао је Стаменковић у Привредној комори Србије.
У новом часопису МАТ наводи се да су за оцену текуће привредне активности и активности у наредном периоду битна кретања у прерађивачкој индустрији. Пораст њене производње у прошлој години био је 5,3 одсто.
Економисти наводе да је тај пораст значцајан, јер је тиме надокнађен пад у 2014. за 1,4 одсто, али да је то свеједно ниже од прогнозе коју су дали пре три месеца, а према којој се очекивало да ће раст производње прерађивачке индустрије у целој 2015. износити шест одсто.
Стаменковића посебно забрињава пад производње прехрамбене индустрије од 14,2 одсто, у поредењу са децембром 2014. године.
Говорећи о банкарском сектору, Стаменковић је навео да су разлог за падање кредита високе камате, а не зато што нема способних тражилаца.
Он је казао да се у посматраних 18 области, у њих чак 11 децембарски индекс био нижи него у новембру.
У некима од њих реч је о убичајеним осцилацијама око краткорочног тренда, а код неких је реч о уклапању тренутног месечног пада у опадајући тренд.
Економисти процењују да има области и грана у предрађивачкој индустрији у којима се у овој години може очекивати раст прозиводње, али су у неким важним областима изражени ризици у правцу пада производње и пласмана на домаћем и страном тржишту, пре свега због проблема са рентабилношћу и прилагођеношћу захтевима тржиста.
Стаменковић је изјавио и да не види перспективу у, како каже, "цик-цак" производњи у крагујевачкој фабрици аутомобила ФАС уколико не буде производње новог модела или нека инвестиција у фабрику која је највећи извозник привреде.
Он је рекао и да је проблем Железаре Смедерево свима познат и да се не зна када ће бити профитабилна. Стаменковић је казао да је што се тиче те области врло неизвесно питање тражње на тржишту и цена, и да је индикативно да се производња измешта из Европе.
На економска кретања, како је рекао Стаменковић знацајно ће утицати производња Железаре Смедерево и РТБ Бора, који су суочени са проблемима, јер је на светском тжишту пала цена целика.
"Скептицан сам у погледу преговора са кинеском компанијом о преузимању Железаре, јер је у целом свету пад тражње целика, а и Кина је суочена са отпуштањем радника из те области", навео је је Стаменковић.
Економиста Иван Николић је говорећи о буџетском дефициту рекао да је Србија у региону у рангу најштедљивијих земаља.
Како је казао, општи индикатор пословне климе у јануару је забележио скоро непромењену вредност у односу на децембар, а индикатор тромесечне очекиване продаје компанија, у јануару је забележио нижу вредност у односу на децембар.
Индикатор очекиване продаје нижи је за чак 20 процентних поена, додао је и навео да за скоро 70 одсто компанија из домаће индустрије већи проблем представља пласман њихових прозивода у односу на изворе финансирања и остале лимите.
Николић је казао да ће Србија наставити у овој години да остварује добар резултат у фискалној сфери.
У МАТ-у се наводи да је током 2015. реализован дефицит буџета у износу од 144, 4 милијарде динара, на знатно нижем нивоу него што је то законом пердвиђено (191, 3 милијарде).
Пре два месеца економисти су дали пројекције извршења буџета у целој 2015 .а према реализацији у првих десец месеци у којој су дефицит буџета прогнозирали на око 52, 9 млрд динара, док је дефицит консолидованог буџета прогнозиран на око 103 млрд.
Међутим у децембру је је буџдет у јавни дуг Србије преузео поједине обавезе које се сматрају расходом што се, како истичу, није могло укључити у прогнозу економиста.
Економиста Миладин Ковачевић рекао је да је фискална консолидација на снази не само у региону већ и читавој Европи, али она мора бити временски ограничена како би у будућности био потпомогнут јачи раст и више стопе раста БДП-а.
"У том смислу ММФ предлаже мере које би могле да се примене како би се направио најбољи баланс између штедње и раста привреде.Те мере треба да буду усмерене ка оснаживању домаће тражње и приватног сектора и оне су кључне", рекао је он и додао да ће се током посете мисије ММФ-а крајем месеца гледати пре свега како ствари теку и да евентуално може да буде дискутабилно питање рока.
Што се тиче дефицита, Ковачевић каже да "нема бриге за то" и да имамо комотно планиран буџет и расходе. Он је казао да рационализација иде својим током и да је у току решавање проблема и судбине предузећа у реструктурирању и да су мањи ризици да се одступи од планиране пројекције фискалног дефицита.
Осврћући се на то што је НБС снизила референтну каматну стопу, он је казао да је то сходно очекивањима.
Такође је казао да се ове године очекује и наставак раста директних страних инвестиција.
(Танјуг)
