Сад је лакше основати и фантомске фирме

Али, ми још увек нисмо земља с развијеном тржишном привредом, сређеним институцијама и ефикасним правосуђем. Зато ће и примена европског прописа бити код нас мало специфична. А то колико ће нас поједине одредбе коштати тек ћемо рачунати јер део новина које он доноси у знатној мери погодује оснивању фантомских фирми.

Од фебруара ће друштво с ограниченом одговорношћу моћи да се оснује уз капитал од само сто динара. За ту услугу до сада је морало да се одвоји бар 500 евра. На први поглед све делује идилично. Ко има добру идеју, узме сто динара, очас крене у бизнис и, ко зна, за коју годину можда се нађе на листи милионера, ако не у светским размерама, бар у домаћим.

Међутим, успех преко ноћи не може се постићи више ни у Холивуду, а камоли у Србији.  Зато нешто друго може. Капитал од десет банки сасвим одговара будућим бизнисменима који оснивају фантомска предузећа, а која им служе да утаје порез или да им врате ПДВ који нису ни платили. Подаци од прошле године говоре да код нас ради бар 24.000 фантомских предузећа, од тога трећина послује у Војводини.

Сваке године њима успева да утаје порез који се мери милионима евра, наносећи велике штете. У земљи која стално кубури с пуњењем буџета та сума није за бацити.

А колико новца је стварно потребно да се покрене скроман бизнис у Србији?

У агенцији „Актива систем” у Новом Саду кажу да без хиљаду евра нема шансе да се било шта отпочне, плус што је и уз тај капитал потребно да будући власник има искуство и да је у стању да брзо нађе место на тржишту и да зна да се шири...

Хоће ли бизнис од стотке олакшати административни галиматијас и бар донекле помоћи? Одговор је ту негативан јер је наша свеобухватна реформа прописа стала на пола пута и никако да почне да даје резултате који су се од тога очекивали. Једношалтерски систем пријаве радника је почео, али још увек доста шанта и за једну исту информацију још увек се иде бар на два шалтера.

Побројавање свега што отежава пословање у Србији мери се страницама и страницама белих књига па изгледа да смо у целом поправљању амбијента највише помогли онима који крећу у лов у мутном. Многи ће на то приметити да би се „фантоми” оснивали и с далеко већим капиталом. То је свакакао тачно, али када је тако, зашто им олакшавати посао.

А што се тиче ефекта оснивачке стотке, о томе ће моћи реално да се говори за годину дана. Како сада ствари стоје, прве ефекте најбрже ћемо видети на страницама црних хроника.

Не треба заборавити ни на крађу идентитета, која постаје уносан посао у Србији пошто је све већи број жртава на чије адресе стижу рачуни за дуговања као и пријаве за утају пореза. Кад се лако формира фирма, лако краде идентитет, јасно је да лако могу настити и проблеми.

Д. Вујошевић