откупа и пласмана хлебног жита у Србији, изјавио је данас директор „Житовојводине” Здравко Шајатовић.
Први човек удружења које окупља највеће индустријске млинове у нашој земљи упозорио је да, због константно мале цене брашна у односу на пшеницу (паритет је 1,3:1), већина тих млинара послује с губитком па би им добродошла одговарајућ помоћ државе, ради обезбеђивања ликвидних средстава за ову жетву.
„Житовојводина” је благовремено тражила од Министарства пољопривреде да се, посебном уредбом, омогуће регресиране камате на банкарске кредите за откуп и залихе пшенице, рекао је Шајатовић Танјугу напомињући да су предложили да ефективна каматна стопа буде два одсто.
На тај начин би индустријским млиновима била обезбеђена ликвидна средства како би, у време жетве, откупили нову пшеницу у знатно већој количини него што се очекује, казао је он и додао да у вези с тим предлогом још нису добили одговор, односно уредба још није донета.
Проблеми у откупу се усложњавају и тиме што, како наводи Шајатовић, по свој прилици, ни републичка Дирекција за робне резерве неће се током ове жетве јавити као откупљивач ни уобичајених „симболичних количина” од 50.000 тона, јер већ имају на залихама око 200.000 тона лањског хлебног жита.
Шајатовић подсећа на то да је пшеница берзанска роба, па се тиме и њена цена формира на основу понуде и тражње на тржишту.
- Србија је највећи произвођач и извозник пшенице у ЦЕФТА подручју, што значи да то тржиште из окружења утиче и на домаће, тако да ми не можемо имати већу цену пшенице, напомиње Шајатовић.
Он објашњава да, ако би та роба код нас била скупља онда не бисмо могли ништа да извеземо, све би остало на домаћем тржишту и ситуација би била још гора него што је сада.
Посебан проблем у том репро-ланцу јесте и такозвано „црно тржиште брашна” у Србији, односно сива економија која у домаћем млинарству учествује са чак 30 до 40 процената, упозорио је Шајатовић подсећајући да „Житовојводина” одавно тражи да држава крене да се бори против тог великог проблема који оптерећује укупну економију наше земље.
- Ова Влада Србије је прва која је изразила јасну политичку вољу да крене у борбу против сиве економије у овој бранши, истакао је Шајатовић напомињући да су у том погледу већ предузети одређени кораци.
Нагласивши да сива економија уништава легално млинарство, он је навео да њени чиниоци најчешће избегавају плаћање пореза на додатну вредност и на добит, послују тако што плаћају углавном готовином, немају уведен „ХАСАП” систем и захваљућући свему томе њихово брашно је за два до три динара јевтиније по килограму од оног из индустријских млинова.
То је типичан пример нелојалне конкуренције, која проузрокује велике тешкоће у пословању индустријских млинова, неликвидност и спутава их у технолошком развоју тако да, уколико не буду предузете одговарајуће мере, постоји опасност за опстанак српског млинарства.
- Ми не желимо да мали млинови буду уништени али тражимо да у тој области држава уведе ред, каже Шајатовић подсећајући да су чланице „Житовојводине” прошле године самлеле око 570.000 тона пшенице, што је половина укупне мељаве хлебног жита у Србији.
(Танјуг)
