посејали смо пшеницом тек половину планираних површина, а ратари су бацили трећину мање ђубрива него лане. Ионако је Србија по потрошњи минералног ђубрива од 80 до 120 килограма по хектару на самом зачељу Европе па чак и региона, а ове године заиста смо заглибили.
– То је вишегодишњи негативан тренд, а о томе докле смо догурали најбоље говоре подаци о некадашњој потрошњи. Највише смо трошли ђубрива 1985. године, чак милион и по тона, да би за десет година потрошња пала на свега 250.000 тона и ту смо дотакли дно. У 2005. години бацали смо 300.000 до 400.000 тона, а у претеклих неколико ситуација се поправила и достигли смо потрошњу од око 600.000 тона, што је, опет, драстично мање него 1985. – подсећа у разговору за „Дневник” аграрни аналитичар Милан Простран.
Судећи по проценама овогодишње потрошње ђубрива, полако али сигурно враћамо се десетак година уназад. А по подацима Светске банке за 2010. годину, потрошња ђубрива у Србији је два до три пута мања него у Хрватској или Словенији.
– Ратари нису ове јесени могли да нађу изворе финансирања, банкарско задуживање је неповољно и после овако посне сетве и знатно мањих количина минералног ђубрива датог за основну обраду и сетву, не треба очекивати велике приносе. А о томе колико је употреба ђубрива важна, говори податак да смо те рекордне 1985. године имали принос пшенице у Војводини од 5,5 тона до шест тона по хектару, а сада не треба очекивати више од 4,5 тоне – вели Простран, додајући да је проблем у Србији и то што немамо довољно квалитетних комплексних ђубрива.
Такође, као велки проблем наводи то што су нам њиве исцрпљене, а нема сточарства да им да лек, то јест стајњак. А на све то, одвикли смо се готово потпуно од употребе ђубрива у јесењој сетви, вели он. Рецимо, рекордне 1985. године, када смо бацили 1,5 милион тона, чак 900.000 тона дали смо у јесен, а претходних година, када смо ђубрили с око 600.000 тона, у јесен смо бацали тек 100.000 тона, а све остало у пролеће.
– Тешко је прецизирати, али рецимо да је ове јесени бачено око 30 одсто мање ђубрива, што је озбиљан проблем и доводи у питање и принос и квалитет. Није у питању висока цена вештака, она је на лањском нивоу, већ је проблем финансијска слабост пољопривредника, као последица ниских цена њихових производа ове године, нарочито кукуруза као најчешћег предусева пшеници – каже за наш лист пољопривредник из Суботице Павле Кујунyић, додајући да сетва пшенице увелико касни и да се ових дана на суботичким њивама ужурбано ради да би се надокнадило изгубљено због лоших временских услова.
Проф. др Новица Младенов с новосадског Института за ратарство и повртарство каже за наш лист да ће се сетва продужити, али да тај посао обављен ван рокова доводи у питање исплативост производње.
– Журило се да се засеје јер су у претходном периоду услови били неповољни и берба кукуруза је каснила. Што због тога, што због беспарице, посејано је мање пшенице, а било је доста и семена с тавана. Недостатак фосфора и калијума не може се надокнадити, ако нису унети на време, после нема сврхе – каже тај стручњак, и поручује ратарима који сада сеју да се определе за раније сорте краће вегетације и мало повећање сетвене норме – десет до 15 одсто у односу на захтеве сетвене сорте.
С. Глушчевић
Војвођани завршили тек 150.000 хектара
По речима секретара Одбора за пољопривреду у ПКВ-у Ђорђа Бугарина, досад је у Војводини пшеницом засејано само 150.000 хектара, уз изузетно малу употребу ђубрива. Лане је, подсећа, Војводина имала засејаних 284.000 хектара, а тако је требало бити и ове године.
