Међутим, права суштина је како ће се уштедети та 1,3 милијарда евра јер Вујовић то ни јуче ни јуче није децидирано рекао.На питање где ће Влада уштедети 1,3 милијарду евра у наредне три године, он је рекао да је најважнија мера смањење плата и пензија, које су већ унете у ребаланс, али да ће доћи и до смањења субвенција и повећања првих извора прихода.
– То значи да се уводе неке конкретне накнаде, на пример за коришћење транзита гаса, што грађани неће осетити јер се то односи на наплаћивање наших ресурса којима се користе дуге земље. Ми тражимо онај списак уштеда који ће најмање погодити људе – прецизирао је министар.Иако се из Вујовићеве изјаве рачун не види у потпуности, с друге стране је јасно да план постоји и да га је ММФ потврдио јер без тих уштеда договора не би било. Дакле, Србија има план да уштеди, а ускоро ће се знати и какав је, али, по незваничним информацијама, које нису ни потврђене ни демантоване из Владе, мањак у каси ће се, уз оно што је министар Вујовић најавио, надокнадити још и кроз увођење нових акциза и повећање старих.
Влада Србије је припремила нацрт закона који предвиђа увођење акциза на сва газирана безалкохолна пића, изузев минералних вода, а постоји и могућност увођења акциза на електричну енергију. Такође, од 1. јануара 2015. биће повећане акцизе на течни нафтни гас и на све врсте моторних горива и цигарете.
О акцизама на струју се размишља још од лета 20012. године, али до сада се није посегло за њима. „Електропривреда Србије” није званично обавештена о могућности увођења акциза на струју, рекли су јуче у том јавном предузећу.
С пословодством ЕПС-а није било ни званичних ни незваничних разговора о увођењу акциза, рекли су у ЕПС-у. Како су додали, питање акциза је у надлежности Владе Србије и ЕПС не одлучује о томе.Међутим, како се незванично сазнаје, акциза на електричну енергију би дошла уместо поскупљења јер на тај начин новац иде директно у буyет, а ако би се повећала цена, паре би ишле у касу ЕПС-а. Та акциза сигурно неће ступити на снагу до краја грејне сезоне, а то значи да би се могла наплаћивати од 1. априла или од 1. маја наредне године. Колика ће акциза бити за сада се не зна, али се може претпоставити да би била десетак одсто, колико се очекивало да струја поскупи ове јесени, али се то није десило.
Акциза на безалкохолна пића би требало да износи највише два динара по литру, а наплаћивала би се од Нове године.
Економски аналитичар Саша Ђоговић, сарадник Инситута за тржишна истраживања, оценио је да је евентуално увођење акциза на газиране сокове и струју један од начина да се допуни државни буџет.– То је један од начина да се допуни испражњени буyет и предупреди евентуално кашњење у најављеној реформи државних предузећа и оних у реструктурирању – рекао је он.
Ђоговић је рекао да је вероватно Међународни монетарни фонд тражио да се, због евентуалног одступања од планова, нађе сигуран и предвидив начин додатног пуњења буyета. По његовим речима, увођење акциза на газиране сокове не би било неки новитет Србије јер, како је додао, у неким земљама постоје акцизе на газиране сокове. Код струје може доћи до додатних кашњења у плаћању јер струја мора да се троши. Али ту је држава да реагује и да помогне онима који не могу да плате рачуне за струју и да их ослободи плаћања или субвенционише, а да наплати онима који објективно могу измирити своје рачуне – рекао је Саша Ђоговић.
Д. Урошевић
Аранжман враћа инвеститоре
– Аранжман с ММФ-ом веома је битан за Србију да би се контролисали буyетски дефицит и јавна потрошња, али и због побољшања поверења инвеститора – изјавио је директор пројекта за боље услове пословања УСАИД-а Yо Лаутер.
Он је рекао да Србија треба да се усредсреди на побољшање пословног окружења да би приватни сектор могао расти.
– ММФ даје печат који доказује да нека земља расте и да њена привреда расте, и то је доказ да Фонд има поверења у то што држава ради...Такође, улагачи сматрају да ММФ озбиљно схвата државу и њене реформске напоре – нагласио је Лаутер.
