не само за трговину већ и за пољопривреду и целу привреду Србије, те да би Комисија за заштиту конкуренције морала подробније да се позабави тим проблемом.
Спајање та два трговинска ланца значи „преузимање битног дела ресурса од 7,5 милиона становника и малопродајно тржиште вредно око 3,5 милијарде евра на годишњем нивоу“, оцењује УПС, осврћући се на проблем вертикалне димензије интеграције „Агрокор“– „Меркатор“, с обзиром на то да хрватска компанија у Србији поседује бројне прерађивачке прехрамбне капацитете, али и на врло могуће уцењивање и условљавање овдашњих добављача.
– Нисмо, наравно, против уласка страних трговинских ланаца на наше тржиште, нити против принципа слободне трговине. Напротив! Али, сматрамо да нам не треба концентрација великих трговина и да су могуће негативне последице таквог укрупњавања малопродаје на целу привреду – каже за „Дневник“ председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић, уз оцену да стварање трговачког ланца, који већ заузима безмало трећину тржишног потенцијала наше земље, посебно не може остати без утицаја на српску пољопривреду.
Како објашњавају у УПС-у, промет прехрамбених производа у тој врсти трговине је између 70 одсто и 85 одсто па се због тога тај бизнис посматра као део агробизниса те је утицај трговца који заузима око 30 одсто тржишног потенцијала на српски аграр неминован.
То су неизбежне последице укрупњавања трговине и оне би се могле држати под контролом и у корист становништва, под условом да постоји одговарајућа антимонополска регулатива и адекватан државни апарат који ће штитити права свих учесника на тржишту. Али, антимонополска регулатива сада није одговарајућа, наводе у УПС-у, и оцењују да је таква врста интеграције увек пропраћена додатним притиском на добављаче и као прва последица може се очекивати захтев добављачима за додатна четири одсто бонитета, што значи 40 милиона евра мање код произвођача.
Оцене УПС-а су и да ће ће спајање „Агрокора“ и „Меркатора“ утицати на брзину и начин уласка страних трговачких ланаца у Србију.
Поменимо, хрватски концерн „Агрокор“ постао је крајем јуна 2014. већински власник словеначког малопродајног ланца „Меркатор“, куповином 53,12 одсто акција за 544 милиона евра. Комисија за заштиту конкуренције Србије одобрила је крајем 2013. ту куповину, али уз услов да „Агрокор“ прода 21 продавницу „Идее“ у 15 места у Србији. По наводима УПС-а, „Идеа“ и „Меркатор“ су 2013. године укупно остварили нешто више од милијарду евра промета. „Меркатор“ је био успешнији и остварио око пет милиона евра добити, а „Идеа“ је имала губитак од око 20 милиона евра.
УПС подсећа и на то да је „Идеа“ у последњих пет година имала око 100 милиона евра губитка, а „велики део је покривен изразитом профитабилношћу других ’Агрокорових’ компанија на територији Србије“. Такође, напомиње да је „Агрокор“ власнички повезан с „Фрикомом“ и „Дијамантом“, који у својим секторима имају доминантан положај у Србији и већ су били контролисани па и кажњавани због злоупотребе монополског положаја. У влашништву „Агрокора“ у Србији су и „Дијамант аграр“, „Мивела“ и „Кикиндски млин“.
„Агрокор“ се већ побринуо да се месне прерађевине увозе у Србију по повлашћеним условима па је тако широм отворио врата за производе своје фабрике „Пик“, која је вероватно најозбиљнија фабрика сухомеснатих производа у региону. Због повољнијих услова набавке свежег меса у ЕУ и повлашћеног приступа на српском тржишту, домаћи произвођачи сухомеснатих производа су дошли у веома подређену позицију, указује УПС.
С. Глушчевић
Добављачи већ уцењени?
По информацијама које је „Дневник“ добио од највећих добављача малопродајне робе у Србији, „Агрокор“ их је већ уценио, захтевајући да му се додатно плати за место на полицама „Идее“ и „Меркатора“. Како нам је речено, представници тих компанија позвани су на састанак у Загреб, где им је сугерисано да, зарад останка њихове робе на полицама, плате десет одсто промета оствареног кроз „Агрокорове“ радње. „Агрокор“ је дематовао све те наводе.
