да се не зна тачно да ли произвођачи морају да плаћају оператеру коме предају отпад, или му га могу продати.Начелница у Министарству пољопривреде у зашите животне средине Радмила Шеровић је рекла да је наш закон усклађен с ЕУ, али да је проблем у томе што он није прецизирао шта је то нуспроизвод а шта отпад, што би требало да се уради у предстојећим изменама закона.
Произвођачи тврде да су некад отпад продавали, а сада морају да плате да се он однесе, пошто претходно исфинансирају све анлизе да је реч о нешкодљивом материјалу, а то све поскупљује њихову производњу.Радмила Шеровић је навела да закон ни сада не брани никоме да прода отпад, ако нађе купца за њега који га може даље употребити, али је законска одредба јасна да произвођечи морају да плате његово збрињавање јер није дозвољено да стоји у магацинима предузећа.Произвођачи су истакли да сада у пракси рециклери добијају накнаду и од државе и од предузећа за преузимање отпада. Додатни проблем је тај, како су навели, што се код дорадних и послова оплемењивања за иностане фирме не зна тачно ко треба да плати царину на отпадни материјал који остаје у земљи – да ли произвођач или рециклер.
Представници Управе царина нису то могли прецизирати, тачније, рекли су да је њима свеједно ко ће да плати царину, док се представница једне текстилне фарбике пожалила на то да им због немогућности да плате царину отпад већ три године стоји у магацину па их инспекција прозива.
