пословања у Србији, као и приоритете у економској политици. Стране компаније су, како је у разговору за “Дневник” рекла Ана Фиртел, извршна директорка Савета страних инвеститора, у Србију уложиле скоро 29 милијарди евра, прошле године имале су удео од 21,7 одсто БДП-а, што је 3,7 одсто више него у 2013. години и запошљавају око 94.000 радника.
- За протеклих годину дана инвестиције компанија чланица Савета страних инвеститора порасле су за 5,2 милијарде евра. Важно је нагласити да се овај раст заснива не само на повећању броја чланица, већ и на реалном проширењу пословања дугогодишњих компанија чланица, што је за развој Србије веома значајно. У овогодишњем четрнаестом издању “Беле књиге” , коју издајемо од 2003. године, приказали смо тренутно пословну климу у Србији, истакли помаке али и указали на недостатке које су компаније наше цланице у протеклој години идентификовали и дали препоруке како да се они превазиђу – објашњава Ана Фиртел.
Где је Србија у протеклих годину дана напредовала?
- Једна од кључних позитивних ствари које су се у Србији десиле у протеклих годину дана је стабилизација државног буyета, што је за стране инвеститоре веома значајно зато што то доприноси предвидљивости пословања. Пословна клима у неким својим деловима бележи напредак у регулативи и начину на који се она спроводи. Ту би посебно указали на побољшање у области некретнина и градње, пре свега електронско издавање грађевинских дозвола које је омогућује компанијама да у кратком року, након што прибаве још увек обимну документацију, поднесу захтев за издавање грађевинске дозволе и брзо је добију. Овај процес, по мишљењу наших чланица, добро иде и закон се добро примењује. Дошло је и до измене Закона о конверзији односно решено је питање својине, мада у том делу и даље има проблема које треба решити и превазићи. Направљен је и напредак у областима из опште правног оквира, као што су области заштите конкуренције, заштите потрошаца, државне помоћи и области јавног бележништва. Помака има и када је у питању регулатива из сектора телекомуникација, нафте и гаса и приватног обезбеђења.
У којој сфери су остварени најмањи помаци?
- Неколико година није дошло до озбиљнијег помака у области пореске политике и то у неколико битних тема. Прва је примена прописа. Прописи сами по себи нису лоши, али је проблем њихова примена и тумачење. Другим речима, у пореским законима има добрих решења, али се компаније сусрећу са неуједначеном применом тих прописа, недостатком сарадње Министарства финансија и Пореске управе. Дешава се да једно мишљење компанијама даје Министарство финансија, а да га Пореска управа другачије тумачи, а цех плаћају компаније. Такође, прошле године долазило је до промене пореских прописа без икакве најаве и без јавне расправе, што није добро. Не споримо ми да постоји суверено право државе да доноси законе и прописе и не мислимо да у томе морају да имају нашу дозволу, али сматрамо да су консултације са привредом битан део тог процеса. Другим рецима, да држава треба да чује шта привреда има да каже, шта мисли и да тек после тога доноси одлуке. Трећи горући проблем су парафискални намети који оптерећују све привредне субјекте и велике и мале, домаће и стране.
Примедбе имате и на чињеницу да процес приватизације у Србији није завршен и на Закон о стечају.
- Нама је процес приватизације изузетно значајан зато што приватизација али и коорпоратизација јавних предузећа треба да створе једнаке услове пословања на тржисту, што практично значи да дођемо у ситуацију да све компаније које послују у Србији, без озбира ко је њихов власник, имају иста права и исте обавезе. У том смислу процес приватизације треба што пре да се заврши да се зна шта је чије и како се послује. С друге стране, у преосталим јавним предузећима чији је држава власник треба да дође до одвајања функције контроле и управљања, тако да држава кроз управне одборе настави да штити своја власничка права, али да се повуче из управљања и да дође до професионализације менаyмента како би ова предузећа давала боље резултате и услуге, како грађанима тако и привреди. У протеклој години видели смо да није дошло до помака по питању стечаја, јер они и даље предуго трају и постоји велики број норми у Закону у стечају које омогућавају да се процес стечаја блокира. Министарство привреде има радну групу која припрема измене Закона о стечају, ми смо учестовали у јавној расправи и према нашем мишљењу понуђене измене су прилично уске и не тангирају велики број проблема са којима се сусрећемо, али очекујемо да ће оне поново бити размотрене и да ће измене обухватити већи број тема.
Љубинка Малешевић
Изнамјљивање радника у сивој зони
Слабије су оцењени квалитет и примена прописа из корпуса радних права, иако је измењени Закон о раду означен као добар.
- Сматра да је 2014. направљен добар радноправни оквир доношењем другачијег Закона о раду који је помогао да се направи флексибилније радно окружење. Међутим, то није довољно да би се урадила већа модернизација радног права, што је и обавеза Србије на европском путу. Једноставно, постојећи српски прописи у овој области не одговарају европским стандардима и уколико желимо да Србија постане део ЕУ мораће још да мења Закон о раду. Указали смо и на проблеме који постоје у вези рада агенција које упошљавају раднике и онда их услужно изнајмљују фирмама. То питање изнајмљивања радника код нас није регулисано, а што Србија мора да испуни према Међународној конвенцији УН, чија је потписница, али и због усклађивања са европским законодавством. Верујемо да би доношење овог прописа било добро не само за компаније већ и за раднике, јер је сада ова активност у сивој зони. Таква ситуација никако није повољна за стране компаније које хоће да поштују закон ове државе. Неким другима компанијама које не желе да поштују закон непостојање ових прописа добро дође и оне то обилато користе.
