2.000 и 6.000 динара месечно тренутно одваја 37 одсто испитаника, док више од 6.000 динара издваја 18 одсто штедиша.
Свега 55 одсто анкетираних грађана штеди, а само осам одсто њих то чини без посебног разлога. Истраживање, такође, показује да је својом тренутном уштеђевином задовољно 18 одсто испитаника, што је четири одсто мање него претходне године.
Када би се на рачуну испитаника изненада нашло 30.000 динара, њих 62 одсто би ту суму ставило на свој текући рачун у штедњу по виђењу, а готово петина би се одлучила за „сламарицу“. Десетина испитаника би тај новац одмах потрошила (пођеднако и мушкарци и жене), а само два одсто испитаника би тај новац уложило у опремање стамбеног простора. Такође, у ситуацији када би следећег месеца имали десет одсто више новца на рачуну, истраживање показује да би 61 одсто испитаника ту суму уштедело. Међутим, расположење за уштеду вишка новца веће је четири процентна поена код испитаника који имају више од педесет година.
За штедњу у готовини, код куће или у сефу, опредељује се 37 одсто испитаника, што је осам одсто мање него претходне године, док је заинтересованост грађана за штедне производе које нуде банке и друге финансијске институције остала на приближном нивоу, орочена штедња (шест одсто), животно осигурање (девет одсто) и штедња по виђењу (осам одсто). Штедња из предострожности незнатно је опала у односу на претходну годину, а стварање финансијских резерви и одвајање новца за хитне случајеве и даље су главна мотивација за штедњу. По речима испитаника, остали важни разлози за штедњу су и обезбеђивање новца за треће доба.
Када је реч о саветима у вези са штедњом или улагањем новца, најчешћи извор информација готово половине испитаника су породица и пријатељи, док је на другом месту одлазак у филијалу банке. Интернет, часописи и новине заузимају треће место, а десетина грађана се обраћа личном банкарском саветнику. Истраживање је показало да се издвајају два типа улагача чији се ставови прилично разликују. Конзервативне штедише преовлађују и спремне су да прихвате ниже каматне стопе зарад сигурности свог уложеног новца (90 одсто), а само десетина испитаника спремна је да се ради веће потенцијалне зараде упусти у улагања која носе већи ризик.
Чак 72 одсто испитаника тврди да добро размисли о трошењу сваког динара и 55 одсто наводи да радије купује у дисконтима. Став „само једном се живи, частим се стварима које желим и није ми важно колико ћу новца имати у будућности“ заузима приближно петина анкетираних појединаца.
Висок проценат испитаника, 93 одсто, тврди да у сваком тренутку управља својом финансијском ситуацијом, а чак 83 одсто сматра да држи под контролом своје месечне издатке и расходе. Ипак, приближно половина испитаника наводи да често потроши више новца него што је планирано.
Да је добро информисано о теми банкарских производа сматра 27 одсто испитаних, док 23 одсто пажљиво прати вести о новцу и штедњи у медијима. Приближно трећина грађана, 30 одсто, сматра да је у финансијској едукацији важна улога државе и политичких институција, док по петина сматра да би банке и породица требало да буду кључне за тај сегмент образовања. Очекивања да би таквом едукацијом требало да се баве медији има 15 одсто испитаних, док 13 одсто сматра да би школе требало да буду одговорне и за тај сегмент образовања.
