или 15 динара више него 2013, показује истраживање Ерсте банке.
Откуд пара за депозите у банкама када их, не сиромашнија већ просечна породица, нема ни да напуни потрошачку корпу? Јесмо ли чаробњаци или је у питању нешто друго? Тек, сви који се спремају да и у наредној години заштеде треба унапред да знају да ће камате бити мање. У већини банака ове године ће изостати трка у висини камата. Штавише, финансијске куће се плаше да би нека од већих банака могла искочити с веома ниском каматом и тако их бацити у непотребан трошак.
Што се тиче улога у банкама у Србији, они сада износе 8,5 милијарди евра и 40,2 милијарди динара, показују подаци НБС-а.О томе какве смо вештине примењивали да бисмо ове године штедели мало више заменик директора Републичког завода за статистику др Миладин Ковачевић каже:
– Требало би да знам нешто више о целом истраживању и узорку да бих могао да то коментаришем прецизно – наводи он. – На први поглед може се рећи да се у Србији дешава оно што и у целом свету: богати су све имућнији, а сиромашни имају све мање. У таквој ситуацији оном бољестојећем слоју није тешко да одвоји већи износ и стави у банку. Што се тиче људи који немају или имају мало, они се с муком труде да оставе на страну сваки динар или евро који могу. Плаше се да ће се у случају још мањих прихода наћи у готово безизлазној ситуацији па ће им уштеђевина макар мало помоћи.
Било да остављају новац на страну да им се нађе у невољи или да би увећали приходе, извесно је да ове године не могу очекивати камате ни као лане. О томе Малиша Ђукић с Београдске банкарске академије каже:
– Нема раста кредитне актвиности у Србији и зато банке нису заинтересоване за то да високим каматама привлаче штедише да положе депозите – објашњава наш саговорник. – Када оно што су узели на штедњу не успеју да пласирају, онда је то само непотребан трошак. А банке се труде да трошкове смање на минимум, а не да их повећавају. Сада је већина кућа уравнотежила кредитну активност с изворима, где спада и штедња, не би ту ништа битније да мењају у условима у којима се код нас послује.
Уобичајене камате за евре су 2010. године биле шест одсто за орочење на дванаест месеци. Отада се бележи пад.
– Већина банка ће ове године ићи са стопом од 1,5 одсто за улоге у еврима орочене на годину дана – каже директор Сектора за истраживање тржишта у Креди агрикол банци Рашко Томашевић. – Увек ће бити банака које ће искочити за пола процента, па и мало више, али ће их највише остати на поменутом нивоу.
Банкари се плаше да би нека од већих групација могла изаћи са стопом још нижом од тог процента и по. Тада би пословодству у другим банкама остало само да се нервирају што су понудили више и тако направили непотребан трошак.
У таквим условима богатији клијенти, они који су бар статистички подигли ниво штедње, могли би се окренути профитабилнијим улагањима. Рецимо, некретнинама, којима цена пада, а извесно је да после пада увек дође скок.
Д. Вујошевић
Разбили улоге
Има ли у Србији веома великих улога? Одговор на то питање је тешко дати. Држава гарантује за суме до 50.000 евра по рачуну у једној банци. За већину штедиша и половина те суме је пусти сан. Што се тиче оних који имају више, они су улоге расподелили по 50.000 у сваку банку. С обзиром на то да у Србији послује 29 банака, може се на сигурно сместити готово милион и по евра. Већину штедиша не муче те муке: код нас је највише улога од неколико хиљада евра.
