може очекивати да ће касније платити не само порез увећан за затезну камату већ ризикује и казну од 50.000 динара најмање.
Порез на имовину плаћа се у четири рате, а оне на наплату доспевају увек 15. у месецу. Сем у новембру, плаћају се и августу, мају и фебруару. Тај порез убира локална самоуправа па и шаље решења о томе. Сваке године током лета све општине донесу одлуку и пошаљу решења. Сви власници некретнина већ су их добили. За прве две рате порез се плаћа обично аконтативно. То значи да обвезник сам израчунава своје обавезе, а на основу решења зе претходну годину. Код првог рока уплаћује четвртину прихода. Уколико решење у међувремену стигне, треба да плати четвртину уписаног износа за другу рату. Уколико је сума у решењу мања од прошлогодишње, смањује и рату, или је повећава уколико је сума по решењу већа. С новим решњем усклађује се свака од четири рате.
У испуњавању те обавезе не треба каснити јер се за сваки дан доцње наплаћује затезна камата. Она увек изности десет одсто плус референтна каматна стопа на годишњем нивоу, па је сада то 14,5 одсто.Увећање пореске обавезе за затезну камату није једини додатак који се плаћа због прескакања рока. Лане су усвојене измене Закона о управама јавних прихода и предвиђено је да обвезници који нису на време платили обавезу могу бити кажњени тако што ће се она увећати 50 одсто, а не може бити мања од 50.000 динара. Надлежни у пореској администрацији су сматрали да ће тако натерати грађане да ажурније испуњавају обавезе.
Када испуне намет за ову годину, обвезници већ могу почети да скупљају паре за следећу. Прву рату већ знају. А следеће?
Порез на имовину се код нас већ другу годину рачуна на основу тржишне вредности, односно она се узима као основица. А познато је да цене некретнина из године у годину падају па би и порез у 2016. могао имати ниже суме у решењима. Општинске пореске администрације су обавезне да то узму у обзир код разреза пореза.
Д. Вујошевић
Проширили центар
Код рачунања вредности станова и висине пореза, градови су код нас обично подељени у три-четири зоне, а стопа је нижа на периферији него у центру.
Општинске администрације су се лане спасле тако што су прошириле центре градова и ту увеле екстразону. А хоће ли и наредне године бити маштовите, остаје да се види.
