а преостале паре биће пренете у наредну годину. То није једина помоћ којој се мали бизнисмени могу надати од надлежних у 2017. години. Повољнија средства стизаће и преко банака у сарадњи с међународним фондовима, а очекује се и доношење закона о микрофинансирању...
Највише новца додељено је за пројекте самозапошљавања, а мали бизнисмени новац су тражили и за суфинансирање набавке опреме. О томе да ли је новац намењен предузетницима потрошен рационално увек се може дискутовати јер када се новац обезбеђује на тај начин, увек се јавља дилема да ли га дати директно предузећима или обезбедити малим бизнисима повољније кредите, односно омогућити субвенционисане камате. Из Министарства привреде недавно је стигла најава да ће наредне године интензивно сарађивати с банкама. Циљ је да се кроз разне програме на тржишним принципима омогуће повољнији услови кредитирања за тај сегмент привреде. Очекује се да две банке 2017. године почну да финансирају старт-ап програме, а ту су и конкурси за суфинансирање производних програма и набавку опреме.
На који начин би било најцелисходније утрошити остатак средстава од ове године, а и други новац, да би се омогућио не само опстанак већ и развој малих бизниса код нас?
– Сматрам да пољопривредна газдинства треба да добијају субвенције директно, односно по грлу стоке или по хектару – каже др Александар Васиљевић с Факултета за правне и пословне студије Др Лазар Вркатић” у Новом Саду. – Другачији приступ треба имати када су у питању друге врсте малих бизниса. У тим случајевима боље је ићи преко банке уз субвенционирање камата. Банкари знају како да обезбеде новац путем залога или хипотеке, као и да процене бизнис. Тиме се избегава ситуација да се тај новац у суштини баци – због добре идеје, која од почетка није имала шансе да се претвори у успешни тржишни бизнис.
Једна од банака које у фокусу имају мали бизнис и предузетништво је Опортјунити. Председник Извршног одбора те куће Владимир Вукотић каже да је за кредитирање апсолутних почетника у бизнису веома битно да држава направи добра институционални оквир.
– Тек тада ти послови имаће шансе да опстану па ће, самим тим, и за банке бити занимљивији – истиче Вукотић. – У земљама Европске уније баш и нису чести аранжмани помоћи директно преко банака, већ се таква средства пласирају углавном путем фондова, агенција. Опортјунити банка има већ припремљен озбиљан програм сарадње с две међународне институције, тако да би новац под повољнијим условима требало догодине да стигне до наших клијената.
Малим привредницима и предузетницима одговарају обе могућности, али се на скуповима који су посвећени развоју предузетништва често може чути да би од свих помоћи најбоље дошла она која се односи на смањење обавеза. Национална алијанса за локални економски развој НАЛЕД недавно је предложила да се у 2018. години привредици-почетници ослободе плаћања доприноса за запослене, а та идеја прихваћена је у оквиру званичног програма борбе против сиве економије.
– На тај начин би се почетницима у бизнису помогло да лакше преброде проблеме на старту – каже саветник у НАЛЕД-у Иван Радак. – То је уједно и програм који помаже смањењу сиве економије, која је у Србији велики проблем. Наиме, због високих трошкова почетици често почињу бизнис у сивој зони, или се ту селе када израчунају да им је опстанак угрожен када плате све обавезе. За наредну буyетску годину само закаснили, али очекујемо да те олкашице заживе 2018. године.
Д. Вујошевић
Важно је наставити
Координатор за предузетништво у Привредној комори Србије Александар Грачанац каже да је битно да се помоћ предузетницима настави, као и да је и даље је потребно помагати женско предузетништво, предузетништво младих и социјално предузетништво, а да би програми требало да буду усмерени на помоћ почетницима. Уз то, истакао је да је веома битно да се предузетницима обезбеди набавка опреме под повољнијим условима, исто тако и обртна средства уз бенефиције, односно да уговори буду повољнији од комерцијалних.
– До сада је програм подршке предузетницима ишао преко Фонда за развој и Развоје агнеције Србије – рекао је Грачанац. – Важно је да се помаже, а мање је битан институционални оквир преко којег ће то ићи. Очекујемо да се наредне године донесе закон о финансирању микропредузетништва, а тиме би тим остељивим бизнисима новац био доступан под повољнијим условима.
