Стране компаније држе 70 одсто домаће трговине

Откако је ушао у „Меркатор”, један од највећих трговаца у Србији, одмах после власника белгијског „Делеза”, постао је хрватски бизнисмен Ивица Тодорић, газда „Агрокора”. У његовим рукама је више од трећине српског тржишта

малопродаје (више од 300 објеката), док их „Делез” има 390. У сваком случају, странци, као и досад, држе више од 70 одсто српске трговине, с тим што тај колач, након „Агрокоровог” уласка у „Меркатор” и „Роду”, деле два играча, а не три.

Разлика између њих је, када је о српском тржишту реч, у томе што комишијска компанија, осим дућана, овде поседује и прехрамбене фабрике и пољопривредно земљиште. Комисија за заштиту конкуренције Србије одобрила је интеграцију „Агрокора” и „Меркатора” јер одредба о доминантном положају на тржишту није прекршена, али није дубље ушла у проблем и позбавила се такозваном вертикалном интеграцијом и њеним последицама по домаћу трговину, али и пољопривреду.

Наиме, Тодорићев „Агрокор ” у Србији газдује и компанијама „Фриком” и „Дијамант”, које се баве производњом замрзнутих производа и уља, односно биљних масноћа, а њима се наша антимонополска комисија већ бавила, па их чак и кажњавала због злоупотребе монополског положаја. Та  компанија у Србији има и „Кикиндски млин”, фабрику „Мивела”, неколико хиљада хектара пољопривредног земљишта и увелико тргује житарицама, уљарицама, ђубривом...

Да Тодорићев утицај на српско тржиште малопродаје расте, очито је при самом погледу на полице у маркетима. Наравно, у његовим дућанима, „Идеји” и „Меркатору”, обиље је робе произведене у Хрватској (и Словенији), било да је реч о популарној робној марки или редовним производима. Рецимо, тај најбогатији бизнисмен на Балкану власник је, између осталог, и највеће фабрике сухомеснатих производа у региону – ПИК-а „Врбовец”, па и не чуди то што у његовим дућанима у Србији ПИК-ове чајне кобасице, виршле и саламе заузимају примарне позиције на рафовима. У његовим је рукама и фабрика воде „Јамница” и популарни бренд „Јана”, такође и сарајевски „Кисељак”, компанија „Беље”... Сви ти производи зазимају лепа места у радњама.

– Видљиво је присуство те робе у овдашњим маркетима. Трговачку марку страних трговинских ланаца производе и домаћа и предузећа у тим земљама, али, када је о робној марки реч, нисам приметио да је доминантна домаћа роба. Међутим, ваља имати на уму да је трговина слободна и да не постоји ограничење ни код цена, ни код маржи нити постотка домаће робе, што је добро. Он може довући робу из Словеније и Хрватске и овде је продавати под својим именом или како жели. Не може се наметати никакво ограничење и не треба то чинити – каже за „Дневник” економиста Драгован Милићевић, додајући да су домаћи, нарочито мали произвођачи, ту у подређеном положају.

Ситуација ће, очекује наш саговорник, бити таква да ће само јаки домаћи произвођачи моћи радити с њима.Милићевић ипак оцењује да је највећи проблем на тржишту малопродаје то што тражња пада. Стога се и не може говорити о повећању цена или некој злоупотреби након што је „Агрокор” преузео „Меркатор”, односно „Идеја” ушла у „Родине” маркете.

– Константно пада тражња и тешко се може ићи с већим повећањем цена. Ту се још не виде и не очекују значајније промене. Реч је, заправо, о класичној фузији словеначке и хрватске компаније, и ту још увек нема говора о потпуној монополској позицији. Данас у сваком месту имамо по неколико трговинских ланаца, а било би опасно када би у једном били само „Идеја” и „Меркатор”, али то није случај – вели Милићевић.

С. Глушчевић
 

„Универекспорт” највећи домаћи трговац

Недавним преузимањем кикиндске компаније „Ангропромет” и суботичког трговца „Лурди”, новосадски „Универекспорт” постао је највећи домаћи трговац у Србији. „Универекспорт” сада има око четири одсто српског тржишта малопродаје. Иза њега је домаћи ДИС, који има 16 великих објеката и око 400 франшизаната.

 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести