о сивој економији које су данас представници Националне алијансе за локални и економски развој (НАЛЕД) представили у Привредној комори Србије.
Истраживање је показало да је ова година делимично испунила очекивања привреде у погледу сузбијања сиве економије, а више од половине испитаника (54 одсто) није задовољно резултатима Владе Србије и надлежних институција у смањивању обима сиве зоне.
По оцени привреде, сузбијање сиве економије је на првом месту које привредници истичу важним да Влада предузме ради побољшања услова пословања, рекао је саветник за медије у НАЛЕД-у Иван Радак представљајући резултате истраживања.
То сматра четвртина привредника, док 20 одсто као приоритет издваја смањење пореза и доприноса.
Истраживање потврђује тренд раста поверења у рад инспекцијских органа, али и на чињеницу да ће држава, барем у почетку, морати да се ослони на сопствене снаге и у потпуности примени усвојени Програм за сузбијање сиве економије, јер половина привредника (48 одсто) сматра да то није њихов посао нити да указују на нелојалну конкуренцију, а 59 одсто испитаника не би пријавило фирму у сивој зони.
Чак 58 одсто привредника верује у одлучност извршне власти да се избори са сивом зоном, што је за четири процента више у односу на истраживања у јулу месецу.
Чак 68 одсто анкетираних фирми сматра да пословање у сивој зони није оправдано, 81 одсто сагласно је са оценом да сива економија угрожава здравље и безбедност потрошача, 70 одсто да умањује приходе државе, а 58 одсто препознаје да је реч о организованом криминалу.
Истраживање ставова привреде о сивој економији спровела је агенција Ипсос стратеџик маркетинг за потребе НАЛЕД-а, уз подршку УСАИД-а, као део двогодишњег Пројекта јачања конкурентности Србије.
У истраживању су учествовале 252 компаније.
Председник Управног одбора НАЛЕДА Владан Атанасијевић казао је да ће ускоро, тачније 23. децембра бити представљен национални програм борбе против сиве економије који предвиђа појачан надзор над свим облицима наплате пореза по свим основама.
Он је казао да је најефикаснији начин у борби против сиве економије подизање свести о томе да порез треба да се плаћа и да то није само узимање новца из џепова грађана већ на основу тога држава треба да инвестира у школство или здравство, али на транспарентан начин.
"Важно је да се свест подигне на виши ниво и треба да кренемо од нас самих, и од грађана и привреде, да имамо порески морал и будемо свесни зашто је важно да се порез плаћа", рекао је Атанасијевић.
Први корак у системском решавању овог горућег проблема домаће економије учињен је крајем новембра, када је Координационо тело Владе Србије усвојило Нацрт националног програма за сузбијање сиве економије са акционим планом за 2016. и 2017. а подршку Влади у том послу пружили су привредници и инвеститори окупљени у НАЛЕД-овом Савезу за фер конкуренцију, додао је.
Председник Групације увозника и дистрибутера алкохолних пића у ПКС-у Предраг Амиџић рекао је новинарима да та групација инсистира на контроли промета алкохолних пића и да је циљ заштита потрошача.
Он сматра да је од великог значаја координација рада одговорних служби, да се у последње време она интензивирала и да постоје озбиљни резултати и помаци.
"Србија муку мучи годинама са сивом економијом која једе велики део БДП-а, а анажовањем свих учесника у промету довешћемо до тога да Србија смањи удео сиве економије у БДП", рекао је Амиџић.
Он је казао да код увозника алкохолних пића сива економија није изражена у том облику, али да она постоји и да проблем представља локална производња која у великој мери није контролисана.
"Најважнија је заштита грађана Србије јер све што је произведено на сивом тржишту не може бити безбедно за употребу", казао је Амиџић и додао да се значајан део буџетског прилива губи кроз нелегални промет алкохолних пића.
Представник Групације увозника аутомобила и делова ПКС казао је да је важно да се контролише увоз и продаја половних возила будући да од 100.000 аутомобила колико се увезе годишње у Србију свега 20.000 су нови, а 70.000 до 80.000 половна возила.
Он је навео податак да значајан део аутоделова иде сивим путевим.
Такође, учешће ауто делова у сивој економији је веће него код самих аутомобила, јер између 30 и 35 одсто увезених делова не пролази редовну процедуру.
Потпредседник ПКС Мирослав Милетић казао је да је удео сиве економије у БДП-у земље 30 одсто и да мора да постоји свеобухватна кампања и едукација о штетности сиве екониомије, као и подизање јавне свести.
Он је казао да је важно стимулисати и позитивне примере и као такве навео сузбијање нелегалне трговине дуваном, као у тиме што је коцкарницама и кладионицама дошло до преласка значајног броја запослених из сиве зоне у легалну.
Генерални секретар Савеза рачуновођа и ревизора Перо Шкобић указао је на скупу у ПКС да су узрок проблема између осталог и лоши рачуноводствени прописи и процедуре.
(Танјуг)
