Он је новинарима у Привредној комори Србије казао да је број тих фирми у Србији мањи него у суседним земљама. У Хрватској фирме без иједног запосленог чине чак 50 одсто свих фирми, док је у Великој Британији чак три четвртине таквих фирми.
Он је подсетио на то да је у Србији 2003. године, када АПР није постојао и регистрација се радила у суду а финансијски извештаји се подносили Народној банци, била 21.000 фирми без запослених, или 29 одсто, док је 2005. таквих фирми било 25.000.
– Не ради се ни о каквим фантонским компанијама, већ о легалном моделу да се послује, функционише и обавља привредна делатност. Те фирме се баве привредном делатношћу у којој није неопходан услов да одређено лице постоји, и углавном су то услужне области – нагласио је Обрадовић.
По његовим речима, један од проблема Србије је и то што од 2007. године има око 330.000 привредних субјеката.
– Србија мора да повећа базу привреде јер се „закуцала” на бројци од око 330.000 привредних субјеката. То треба променити и радити на популаризацији кроз школу и образовање – казао је Обрадовић.
Он је навео да је међу 750.000 незапослених у Србији само 7.000 висококвалификованих занатлија.
– Ми смо занате занемарили, а негујемо менаyере и они не могу нигде да се запосле, а подаци јасно показују да занати имају перспективу – казао је он.
Е. Дн.