док највећи нето губитак има Фармаком из Шапца, а највеће укупне губитке има ЈП Србијагас.
То су подаци које је Агенција за привредне регистре данас представила у публикацији „100 нај... привредних друштава у Србији у 2015”, а која садржи приказ најбољих и најлошијих предузећа на основу анализе успешности пословања, финансијских капацитета и губитака више од 90.400 привредних друштава у Србији.
Истовремено анализа наплате потраживања од купаца и измиривања обавеза према добављачима показала је да добављачи краткорочно финансирају велике системе.
-Велики и успешни системи су, заправо, добар део својих финансирања пребацили на добављаче тако што не измирују благовремено обавезе према динамици која је била уговорена, рекла је регистратор у Регистру финансијских извештаја и бонитета АПР Ружица Стаменковић.
Она је објаснила да више од 70 одсто предузећа на листи од 100 заправо користи средство неизмиривања обавеза као краткорочни извор финансирања свог пословања, „што је изненађујуће, посебно за оне који послују успешно”.
Када је реч о најбољима, концентрација српске привреде налази се управо у првих 100 предузећа, односно она остварују трећину укупних пословних прихода целе привреде.
-У 100 највећих је концентрисано више од две петине нето добитка и две петине пословне имовине, половина капитала укупне привреде, две трећине нето губитака и више од половине кумулираних историјских губитака, рекла је Стаменковић.
Највеће пословне приходе прошле године остварио је НИС Србије, и са 199,9 милијарди динара чини 2,3 одсто пословних прихода целе привреде.
Стаменковић је објаснила да је активност предузећа у 2015. пала за 19 одсто у односу на 2014. због пада цене нафте, али да је ипак НИС остао на првом месту, када је реч о пословним приходима, и на другом по нето добитку, односно профитабилности.
Највећи нето добитак остварио је Телеком Србије, остваривши профит од 16,3 милијарде динара, што је 3,5 одсто укупног нето добитка целе привреде.
-У 2015. то предузеће је имало изузетан раст, за више од 18 одсто, а имовина и капитал му дозвољавају да може да проширује делатност како новим кредитирањем, тако и финансирањем из сопствених извора, јер више од 64 одсто у свом финансирању Телеком користи сопствене изворе финансирања, рекла је Стаменковић.
По пословним капацитетима, односно по имовини и капиталу, највеће је ЈП Електропривреда Србије, које је у 2015. имало велику статусну промену, када му је припојено седам великих предузећа која производе енергију и угаљ.
-Имовина ЕПС-а је 886,8 милијарди динара, што је 6,9 одсто укупне имовине српске привреде, док поседује 639,7 милијарди капитала, што је 10,5 одсто укупног капитала привреде, рекла је Стаменковић.
Она је ипак додала да се не може говорити о годишњој успешности те фирме јер су њени резултати, после статусне промене, повећани два и три пута, али да су они ипак изузетно високи.
С друге стране, кумулирани историјски губитак ЕПС-а је 103,5 милијарде динара, јер је оно преузело и губитке седам припојених предузећа.
Када је реч о губицима, највећи нето губитак остварио је концерн Фармаком МБ, са губитком од 58 милијарди динара, чини 18 одсто нето губитка целе привреде и три пута је већи од другопласираног на листи, Железаре Смедерево, која је имала нето губитак од 17,7 милијарди динара.
Листу са највећим кумулираним губицима предводи ЈП Србијагас са 150,2 милијарде динара, што износи 4,3 одсто укупних губитака целе привреде.
“Србијагас је дугогодишњи губиташ, али је 2015. завршио позитивним резултатом, односно добитком од три милијарде динара, што показује раст пословних прихода од 11,5 одсто. Губитак у 2015. је 45 милијарди динара, што је побољшање резултата пословања и долази, пре свега, од наплате прихода и, вероватно, економичнијег пословања, рекла је Стаменковић.
Како је истакао државни секретар у Министарству привреде Драган Стевановић анализа АПР-а одсликава све ефекте економских и фискалних мера које протекле две године спроводи Влада Србије.
-У овом документу бројке показују да се заиста нешто дешава у Србији у екномском смислу. Амбијент постаје бољи и интересантнији, клима је боља, што не признају само непосредно окружење и релевантне међународне институције, већ смо то и сами верификовали овим документом, рекао је Стевановић.
Он је додао да се на индиректан начин препознају позитивни аспекти усвајања нових закона о приватизацији и стечају, да су имовина и капитал тих предузећа повећан, односно да се смањују обавезе државе, чиме је прекинут ланац неликвидности.
Стевановић је додао и да ефекти мера које је предузела Влада Србије могу да се виде и у томе што на списку од 100 најбољих предузећа има 12 јавних, чији је оснивач Србија.
-То показује да су мере предузете на почетку 2015. дале ефекте. Дали смо инструкцију предузећима у 19 тачака на основу којих су морала да доносе програм пословања, и ово су ефекти које данас имамо. Од укупног губитка од више од 60 милијарди динара која су јавна предузећа правила, 2015. су завршила са губитком од 3-4 милијарде динара, рекао је Стевановић.
(Танјуг)
