Топли оброк не плаћа сваки трећи газда

Мало ко се још сећа да су некада запослени у оквиру фирме имали ресторане/кухиње у којима су могли по повољним ценама да поједу нешто. Тада су радници уместо новца за топли оброк добијали бонове

у одговарајућој вредности, а такав начин исхране углавном је заборављен иако још има фирми у којима се организује исхрана. Сада би топли оброк углавном требало да се исплаћује у новцу, а да ли ће се можда вратити бонови или неки други начин исплате топлог оброка показаће време.

Наиме, ових дана је одржан састанак на којем се разговарало управо о систему бонова или ваучера за исхрану радника у ресторанима и трговинама, као можда бољем начину за остваривање овог права радника него што је садашњи. Потпредеседник Савеза самосталних синдиката Србије Душко Вујовић је рекао да око 30 одсто послодоваца у Србији не исплаћује запосленима топли оброк иако је то законска обавеза, те да би се, евентуалним увођењем бонова, односно ваучера за исхрану, то могло променти, а да би се на тај начин повећао број послодаваца који исплаћују топли оброк. Вујовић је истакао да је исплата топлог оброка преко бонова или ваучера уобичајен у многим државама Европске уније, али и неким другим и да се примењује већ дуго и успешно. 

По мишљењу председнице Асоцијације слободних и независних синдиката РанкеСавић, за запосолене је најбоље да се топли оброк исплаћује у новцу. 
- По закону радник има право на топли оброк и потребно је то поштовати јер је то елементарно право запосленог, као и исплата трошкова за превоз и регрес - каже Ранка Савић.

Она указује да је веома тешко рећи колико послодаваца исплаћује топли оброк, а колико је њих који избегавају то да чине и да би то требало да утврде инспекцијски и државни органи. Она, ипак, каже да многи послодавци, приликом исплате зарада, обрачунски приказују да је плаћен и топли оброк, али да је реч само о књиговодственом приказивању.

- То заправо значи да је, уколико је неко уговорио зараду од рецимо 30.000 динара, топли оброк, као и регерес и превоз не могу бити саставни део тог износа. Међутим, многима се, у оквиру те уговорене зараде исплаћују, односно обрачунски приказују и ове ставке, пре свега топли оброк и регрес, па им је, у ствари, зарада мања за висину тог износа - каже Ранка Савић.

По њеним речима, како ће се исплаћивати топли оброк део је уговора о раду који сваки радник потписује приликом заснивања радног односа. Међутим, многи радници не воде рачуна о свим одредбама уговара о раду који потписују, а кад се једном потпише, тешко да се одредбе могу променти. Зато је, указује Ранка Савић, потребно добро водити рачуна о томе шта садржи уговор о раду и то не само када је топли оброк у питању.

Д. Млађеновић

Колективни уговор решава проблем

- На основу одредби Закона о раду исплата топлог оброка није  обавеза, већ се послодавцу оставља могућност да може да га исплати, а колективним уговором то се на квалитетнији начин регулише. Запослени који имају потписане колективне уговоре, а реч је углавном о онима у државној управи или јавним предузећима, у бољој су позицији од радника  раде у неким другим предузећима - каже Ранка Савић.

EUR/RSD 117.1474
Најновије вести