за потребе Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД).
Истраживање је спроведено од 7. до 21. априла и обухватило је 256 предузећа, од којих већина сматра да пословање конкурената у сивој зони у највећој мери оптерећује њихово пословање. Следе порези и други непорески намети.
Више од 70 одсто њих тврди да не послује у сивој зони, док трећина отворено каже да део трансакција обавља у готовини, саопштио је представник „Ипсоса” Предраг Курчубић. Он је на конференцији за новинаре прецизирао да су трансакције у готовини везане пре свега за набавке, гориво и путне трошкове, као и трошкове услуга (курир, сервисирање, надничари...)
– Због нелојалне конкуренције из неформалног сектора, 75 одсто њих каже да мора да обара цене својих производа и услуга, а исто толико их има смањен промет и отежан пласман производа на тржишту – наводи Курчубић.
Процене привредника су да је сива економија најзаступљенија у трговини, услугама, производњи, пољопривреди...
Ипак, у односу на јул 2014. године, 40 одсто анкетираних привредника сматра да има мање радника с уговором који нису пријављени на целокупну зараду, а 23 одсто њих – да је мање запослених без уговора.
Курчубић наводи и да тек свако 12. или 13. предузеће сумња да ће, и уколико буду откривени конкуренти који послују у сивој зони, процес бити доведен до краја, односно не виде ефикасност државе у кажњавању оних који крше закон.
И поред проблема које имају због нелојалне конкуренције, више од половине фирми их не би пријавило јер махом сматрају да је то задатак државе, а не њихов посао.
Привредници једино позитивно оцењују доступност информација путем интернета, а најлошије административно оптерећење, односно папирологију, и тврде да је приметан тренд смањења транспарентности и предвидивости пословања.
С. Г.
„Обијање” шалтера
Највише времена, кажу, проводе на шалтерима полиције и Катастра, као и шалтерима РФЗО-а и Фонда ПИО, а радом службеника последње две институције у већој мери нису задовољни.
Значајно мањи број представника привредних субјеката у односу на претходни период истиче да има шта да замери раду инспектора (36 одсто у односу на 52 одсто у јулу 2014), а у врху примедби је, наводе, „кукавичлук” инспектора јер бирају мале компаније које немају заштиту и моћ, као и непрофесионализам.
