Уз пораст цена, потрошачке организације забележиле су још један тренд – док појефтињују сирово месо или млеко, поскупљују кобасице, паштете, сиреви...
Група производа којиу чине месо и месне прерађевине у просеку је поскупела шест одсто, али ипак, свеже јунеће и свињско месо појефтинило је пет, односно десет одсто. Ако томе додамо да је свеже пилеће месо поскупело десет процената, може се закључити да трговци надокнађују мале губитке тактиком „смањи једно – повећај друго”. То показује и пример чајне кобасице која је 14 одсто јефтинија него пре годину, али је у приближно истом проценту поскупела „алпска кобасица” и стишњена шунка, уочила је Асоцијација потрошача Србије АПОС, која је у истраживању поредила цене најважнијих намирница од марта прошле године до данас.
Исти тренд, односно појефтињење свежег меса, а поскупљење месних прерађевина, настављен је и од новембра прошле године, забележила је та организација.
Укупна вредност корпе од 57 намирница, формиране за потребе истраживања, јефтинија је 102 динара у марту ове године у односу на исти лањски месец, али је скупља у односу на новембар 2014. чак 385 динара. Корпа с 57 намирница „сниманих” у нашим највећим маркетима у марту прошле године вредела је 11.943 динара, а у новембру 11.456. Данас тих 57 производа кошта 11.841 динар. Како се може видети у извештају АПОС-а, заправо је основна карактеристика нашег тржишта малопродаје – нелогичност.
„Иако је кукурузно и пшенично брашно од новембра поскупело за три до шест динара, као и со и шећер – прерађевине које се од тих намирница праве, као што су шпагети и макарони – појефтиниле су два до шест динара по артиклу”, констатује се у извештају. Иста нелогичност појављује се кад су у питању месо и месне прерађевине. Од марта прошле године, једино је константно јефтиније свеже свињско месо, док цене јунећег и пилећег свежег меса бележе раст. Ипак, то наизменично повећање и смањење цена свежег меса цене месних прерађевина, односно сухомеснатих производа, не прате на исти начин. Они су од марта до новембра 2014. поскупели у просеку 150 динара, а до данас још додатно око 100 динара у просеку.
Слична је ситуација и с млеком и млечним производима. Цене свежег и трајног млека су варирале последњу годину, с чешћом тенденцијом опадања, али су зато цене сирева и сирних намаза стално расле. Гауду, млади сир и качкаваљ у просеку плаћамо око 200 динара скупље него пре годину.
По старом правилу, цене замрзнутих производа бележе константан раст у односу на март прошле године. Највећи раст цена је код замрзнуте и конзервиране рибе (ослић, туњевина, сардине…), и то 13 одсто у просеку. Поскупело је и замрзнуто поврће (грашак, боранија и поврће за чорбу) четири одсто у просеку, и у АПОС-у претпостављају да управо због тога та група намирница није битније поскупела од новембра 2014.
Поменимо, по званичним подацима, потрошачке цене у фебруару ове године, у односу на исти месец лане, повећане су 0,8 одсто, а спрам децембра 0,6. При том је, од почетка године до фебруара, највише поскупела храна и безалкохолна пића – 2,2 одсто, транспорт је отишао 0,9 одсто... Просечна месечна расположива средства по домаћинству у Србији у четвртом кварталу прошле године износила су 59.174 динара, а издаци су у истом периоду износили 59.289 динара што значи да су издаци били за 115 динара већи од прихода.
С. Глушчевић
Најскупљи Нови Сад
Када су у питању разлике у вредности корпе истих намирница и из истих маркета, наставља се правило да је Београд нешто повољнији од Ниша и Новог Сада. У Београду корпа у којој је 57 производа кошта 11.744 динара, у Нишу је 11.865, а најскупља је у Новом Саду – 11.913 динара.
