Три минималца стану у просечну потрошачку корпу

Радници у Србији који зарађују минималац и наредне године ће примати исти износ јер се висина минималне цене рада за 2016. годину неће мењати и износиће 121 динар по радном сату.

Договора између синдиката, који су тражили да се цена рада увећа на 143,50 динара, и послодаваца, који су истакли да се нису стекли услови за то, није било и Влада Србије је донела одлуку, која је у складу с одговарајућим законима и процедуром, па ће минимална зарада, без пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање, и наредне године бити око 21.000 динара.

Дакле, огроман број људи ће и наредне године зарађивати исто као и ове, и сваки месец у новчаник сместити око 21.000 динара. Да је то износ који не покрива ни најосновније потребе потпуно је јасно при сваком одласку у продавницу, на пијацу, при уласку у аутобус, куповини ципела или панталона, показне карте за превоз... али су они који доносе одлуку израчунали да се с тим износом може живети месец дана.

А подаци Републичког завода за статистику кажу да је за просечну потрошачку корпу у јуну било потребно око 67.000 динара, односно више од три минималца. У том месецу је просечна плата у Србији била 44.000 динара, или два минималца, а да би се напунила просечна потрошачка корпа била је потребна 1,5 просечна плата.

Јасно је да и домаћинства у којима запослени зарађују просечну зараду тешко могу задовољити све потребе те је онима који кући доносе минималац то практично немогуће. Потпуно је сигурно да се потребе морају смањити, али је извесно да се у домаћинствима у којима се зарађује минималац лишава готово свега. Наиме, у јунској просечној потрошачкој корпи за храну и пиће требало је око 26.500 динара, што је око 5.000 динара више него што је минимална зарада па нема никаве сумње да је оно што у корпу стављају они који зарађују минималац далеко скормније, мање – а заправо недовољно.

Пошто је минимална зарада три пута мања него просечна потрошачка корпа, то значи да би толико мање требало да троше они који ту зараду имају. У бројкама то значи да би се, уместо 26.500 динара, колико у просечној потрошачкој корпи треба за храну и пиће, за те потребе могло утрошити око 8.500 динара. С тим износом не само да трпеза није богата, него је готово нема, посебно што ни оно што је у просечној потрошачкој корпи није много. Уместо килограма пиринча, у корпу коју би требало да се напуни с минималцем стаје свега 300 грама те намирнице, око осам килограма хлеба, килограм парадајза, пола килограма пасуља, око 4,5 килограма кромпира. На трпези би се месечно могло наћи по 1,2 килограм свињског и пилећег меса, око 230 грама јунетине, занемарљива количина месних прерађевина и рибе, око 4,5 литара млека, две литре јогурта, двадесетак јаја и свега мрвица качкаваља. И воћа би било у траговима, баш као и осталих прехрамебних производа, где су, рецимо, чоколада за кување, која у просечној потрошачкој корпи тежи 100 грама, те би је у оној која се пуни минималцем могла бити око 30 грама, док би се у корпу спустило око 65 грама млечне чоколаде...

Д. Млађеновић

 

Више за цигаре него за образовање

Трошкови становања, који су део просечне потрошачке корпе, износе око 13.000 динара, што значи да за те намене они с минималном зарадом треба да одвоје око 4.500 динара. Трећину би морали да се смање и трошкови за алкохолна пића и дуван, који су у просечној потрошачкој корпи око 5.000 динара, а поразно је и што су трошкови за те намене већи од оних за одећу и обућу, чак два пута виши од оних за здравство, а о томе да су трошкови за образовање испод једног процента укупне просечне потрошачке корпе никакав коментар није потребан.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести