У државним фирмама мало раде, а добро зарађују

При том, јавна предузећа у Србији су губиташи, наводи специјализовани месечник „Бизнис и финансије”, позивајући се на анализу пословања јавних предузећа коју је за прошлу годину спровео Сектор Министарства финансија за национални развој.

Колико су јавна предузећа неефикасна најбоље показује податак да располажу чак трећином вредности укупне имовине српске привреде и већина њих су монополисти, али зато не успевају да остваре више од девет процената профита домаће економије. У 695 републичких, покрајинских и локалних јавних предузећа, колико их укупно у земљи има, запослено је више од 166.000 радника, што је више од 16 одсто од броја запослених у Србији.

Како се наводи, њихове плате су чак 38 посто више него у приватном сектору. Све то, упркос фрапантној чињеници да је продуктивност у ЈП-има за последњу деценију порасла свега 18 посто, док је у целој привреди тај раст био неупоредиво већи – чак 126 процената. Из ових показатеља се лепо може видети ко води а ко кочи привредни раст Србије. Ипак, треба напоменути да ниво зарада у ЈП-има у односу на привреду опада током ових година, додуше, ни близу оним темпом којим је расла продуктивност приватног сектора. Тако је су плате у ЈП-има 2001. биле чак 81 посто веће него у остатку привреде.

Ако се изузму „Железнице Србије”, плате у осталим губиташима јавног сектора су веће од просека привреде, и то 2,5 пута у „Јат ервејзу”, а 1,7 пута у ЕПС-у, пише часопис.Наводи се да су највећи развојни проблеми српске привреде концентрисани у пет нерентабилних јавних предузећа: ЕПС-у, „Железницама„, „Јату”, ЈП ПЕУ „Ресавица” и „Путевима Србије”. Само „Железнице„ и „Путеви” су сами остварили чак 70 одсто губитака ЈП-а, а и читав јавни сектор привреде је нерентабилан – губици су 18 процената већи од добити.

„Железнице Србије„ су лане имале губитак од 17 милијарди динра, односно 165 милиона евра, што је 157 посто већи минус од оног у 2009. години, упркос субвенцијама из државног буџета од чак 14 милијарди динара. И „Путеви Србије” су направили минус осетно већи него у 2009. – 142 посто, и остали у губитку преко четири милијарде динара, односно близу 40 милиона. ЕПС је направио губитак од 31 милиона евра, „Јат ервејз” од 24,5 милиона, а ПЕУ „Ресавица” од 17,5 милиона евра, наводи се у анализи.

Кумулирани губици дела привреде којим управља држава износе чак 3,5 милијарде евра. Све то ће на крају, наравно, платити порески обвезници, што се видело ових дана када је Скупштина изгласала државно преузимање дугова неких ЈП-а.
– Јавни сектор је размажен, проценио је економиста Јуриј Бајец јер постоји раскорак у сигурности посла између јавног и приватног сектора. Да је тако јасно је јер су откази у протеклом периоду дељени у привреди.

Професор на Бечком институту за међународне економске студије Владимир Глигоров сматра да српска економија има три проблема, од којих је један и јавни сектор.

– Прво, то што ништа није учињено у последње три године да се реформише јавни сектор и да се створе бољи услови привређивања и, посебно, запошљавања. Друго, што се никакве реформе не предвиђају до избора, а како се може закључити из програма које нуде различите партије, ни после. Треће, већи фискални дефицит финансира се веома скупим кредитима, што је веома неповољно и може, уз знатан страни дуг, значити да у неком часу неће више моћи да се одржи финансијска стабилност – рекао је Глигоров.

В. Чворков