указујући да то сад долази на наплату, и то ће трајати све до 2018. године. Он је упозорио и да постоји опасност да се гомилају нови губици и дугови, што се догодило у години иза нас. Петровић је издвојио ЈП “Електропривреда Србије” јер ива компанија, по својој величини може врло негативно да утиче на буџет, али би могао и позитивно, уколико би добро пословао. Услови за то су: смањење број запослених, решавање проблема слабе наплате, крађе струје и техничких губитака, реорганизација компаније, и на крају утврђивање економске цене струје.
Да у ЕПС-у има вишка радника нико не оспорава, али колико и на којим радним местима, велико је питање. Оно што је извесно је да недостају радници у производњи. Иначе, у ЕПС-у има око 31.000 запослених, а планирано је да сваке године из компаније добровољно оде око 1.000 запослених. До половине октобра прошле године за добровољни одлазак пријавило се готово 2.000 заинтересованих за стимулативну отпремнину, које се не исплаћују за напуштање фирме, већ одлазак у пензију запослених који испуњавају бар један услов за то.
Да је пред ЕПС-ом много посла - од ефикаснијег пословања до смањења броја запослених добро је познато, а прошлогодишњи резултати, по речима председника Надзорног одбора ЕПС-а Бранка Ковачевића, потврђују да се на томе и ради јер је за превих 10 месеци 2016. године профит био 16,6 милијарди динара, производња угља и струје била је одлична, баш као и наплата. Он је рекао и да је, како би компанија остала конкурентна на тржишту, неопходно увођење иновативних технологија, запошљавање младих стручњака и наставак изградње производних капацитета.
Прошле године се, како је рекао вршилац дужности директора ЕПС-а Милорад Грчић, ефикасније пословало и остварене су значајне уштеде, а укупни пословни расходи од јануара до октобра 2016. године били су за 10 одсто мањи од планираних. Ефикасније су биле и електране ЕПС-а јер је до половине децембра прошле године произведено више од 34,83 милијарде киловат сати, а степен наплате достигао је 96,4 одсто. По његовим речима, направљен је пакет стимулативних отремнина за запослене, који имају најмање 40 година радног стажа, а њиховим одласком то јавно предузеће ће до 2020. године уштедети више око 100 милиона евра. Терет исплате стимулативних отпремнина за добровољни одлазак из ЕПС-а, како је рекао Грчић, неће пасти на терет грађана Србије, односно државни буџет, већ ће се исплаћивати искључиво из средстава ЕПС-а.
Д. Млађеновић
Дуг ће се прелити и у државни буџет
РТБ Бор, рекао је Павле Петровић, пример је како се стварају нови губици и дугови - не плаћа се струја и гас, па се дуг прво прелива у ЕПС и ЈП “Србијагас”, али ће се једног дана прелити и у државни буџет. Петровић је рекао да се слаже с оценом да су државна предузећа рак рана српске привреде и упозорава да је реч о фирмама, које не само да не плаћају комуналије, већ ни порезе, ни потраживања приватног сектора, а и задужују се код пословних банака, па не успевају да сервисирају своје обавезе и све се то, на крају прелије у буџет. Он је нагласио да је то и неправедно и неефикасно, јер се исисавају средства из привреде, која би могла да се утроше на профитабилне активности.
