софтвера, програмирања... На евиденцији Националне службе за запошљавање готово да нема кадрова тих струка и добро је познато да они посао нађу/добију чим дипломирају, а многи и пре тога, захваљујући знању које поседују.
– Софтверска индустрија у Србији свакако је једна од најмлађих, запошљава значајан број људи, али би их у том сектору могло бити и више – каже директор Војвођанског ИКТ кластера Милан Шолаја.
По његовим речима, подстицаји том сектору донели би добробит компанијама које се тим послом баве, али и држави у целини.
– Ова година проглашена је за Годину предузетништва и буде ли се паметно улагало у ИТ сектор, могу се постићи добри резултати – каже Шолаја. – У Србији је много компанија који се баве извозом услуга, а
веома брзо оне би се могле преоријентисати и почети да производе софтверске производе и решења, што доноси бољу зараду и компанијама, али држави. Такав приступ, односно обезбеђење олакшица и подстицаја за развој производње, могао би Србију увести у ред богатих земаља у Европи. То говоре искуства многих држава, па и Индије, која на глобалном тржишту софтерских производа тешком око 400 милијарди долара, учествује с око 1,5 милијардом долара годишње, и где уз олакшице – од плаћања пореза, повећања квота за образовање потребних кадрова, инфраструктуру, будући да је реч о индустрији која расте, даје подстрек развоју и улагању у тај сектор.
По његовим речима, развој тог сектора веома је брз и тренутно у Србији у софтверској индустрији ради око 10.000 људи, а у Новом Саду, који је, слободно се може рећи, центар софтверске индустрије у нашој земљи, запослено је око 4.000 људи, што је дупло више него 2010. године. Почетак развоја софтверске индустрије у Новом Саду сеже у средину деведесетих година прошлог века, а данас у том граду послује више од 200 компанија из тог сектора. Шолаја истиче да, уз раст броја компанија, расте и број запослених, и то око 15 одсто годишње, а био би и већи да има довољно кадрова. Потреба за тим стручним профилом у Србији је велика, а процењује се да би посао само у Новом Саду лако нашло и 10.000 образованих за те послове и да би их, вероватно одмах после тога, било потребно још.
– Уз глобалну потражњу за софтверским производима, а самим тим и одговарајућим кадровима, томе је допринело и изузетно јака предузетничка оријентација на Факултету техничких наука у Новом Саду, где се ти кадрови образују. Потреба за софтверским производима и решењима расте, ИТ је у свим порама рада у глобалној економији, ИТ доприноси бољим, бржем, ефикаснијем и квалитетнијем раду, али пре свега омогућава да се ради оно што раније уопште није било могуће. Тиме се доприноси и повећању конкурентности па је веома важно да домаћи привредници, али и представници државе, то схвате – каже Шолаја.
Наш саговорник истиче да је добро познато да су зараде у софтверској индустрији више од просечних примања у земљи, али и да зависе од резултата рада те да је могућност напредовања велика.
– Захваљујући великој потражњи за тим струкама, као и врсти посла, примања су виша од просечних. Почетна плата је око 600 евра, а могућност напредовања је велика. Ипак, као и у сваком послу, потребно је и велико залагање, стални напредак у послу и струци, улагање у споствени развој, јасни резултати рада – каже Шолаја.
Д. Млађеновић
Стални раст извоза
Извозни резултати компанија из области софтверске индустрије, без сумње, показују да је реч о профитабилној привредној грани. Наиме, од 2008. године извоз из Србије стално расте: тада је био 96.000.000 евра, а 2014. године достигао је износ од 320.000.000 евра. Сваке године извоз је растао по око 20 одсто, а сада је раст нешто нижи, што није последица мањег обима пословања, већ углавном одговарајућих пословних одлука компанија, указује Милан Шолаја.
