организације Џим Јонг Кима, удео сиромашних становника планете ове године први пут би се могао спустити испод десет одсто.
Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва објавио је податке о сиромаштву у Србији у прошлој години, по којима је линија за наше сиромаштво 11.340 динара по особи. Стопа сиромаштва прошле године у Србији износила је 8,9 одсто, што значи да је потрошња толиког процента укупног становништва била нижа од стопе сиромаштва, односно да су имали мање од 11.340 динара месечно. Стопа од 8,9 одсто значи да се чак 628.000 становника сматра сиромашнима.
У односу на 2013. годину стопа сиромаштва лане је повећана 0,3 одсто, односно с 8,6 на 8,9. Узроци томе су, сматра Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва, смањење реалног бруто друштвеног производа Србије у 2014. години од 1,8 одсто, при чему су допринос неповољним кретањима дале и поплаве које су погодиле део Србије. Повезано с падом БДП-а и економском политиком, затим, прошле године реалне зараде смањене су 1,5 одсто а пензија 2,3 процента, што је непосредно утицало на потрошњу становништва и довело до повећања броја сиромашних.
Као и у другим земљама, сиромаштво је у Србији израженије у руралним подручјима него у урбаним. Стопа сиромаштва прошле године на урбаном подручју била је 6,7 одсто, а на руралном 12,2, дакле, готово двоструко већа. Ипак, може се приметити теденција извесног смањења разлике између та два подручја. Иако имају нижу стопу сиромаштва, и урбана насеља Србије погођена су знатним сиромаштвом па је сваки петнаести становник прошле године био сиромашан. Тим процењује да су узроци сиромаштва становника урбаних насеља првенствено вишегодишња стагнација бруто друштвеног производа, односно неуспех да се економија извуче из кризе у коју је запала још 2008. године. Неповољна кретања на плану економске активности следиле су висока незапосленост градског становништва и смањење прихода и потрошње.
Централна Србија, без Београда, прошле године имала је највећу стопу сиромаштва међу регионима државе јер је тамо забележено 408.000 сиромашних. У знатно бољој позицији су Војводина и Београд, где је сиромашно 149.000 грађана, односно 77.000.
Лане је дошло до извесних промена у односу на 2013. годину јер је ниво сиромаштва у Београду смањен с 5,6 одсто на 4,7, а у региону источне и југоисточне Србије с 18 на 16,4. Међутим, повећано је сиромаштво у Војводини, и то с 5,6 одсто на 7,8. Као и ранијих година, и лане је угроженост сиромаштвом расла с повећањем броја чланова домаћинства. Стопа сиромаштва за једночлана домаћинства је само 4,4 одсто, а како се број чланова увећава, она нараста на чак 17,1. Вишој стопи сиромаштва највише су изложена вишечлана домаћинства.
Љ. Малешевић
Дванаест одсто деце сиромашно
Подаци показују да је сиромаштво деце прошле године износило 12 одсто. Деца су највише угрожена сиромаштвом, односно имају већи ризик од њега него одрасли. Ниво сиромаштва између мушкараца и жена је сличан, док је ниво образовања један од најважнијих фактора сиромаштва јер они с вишим образовањем по правилу поседују веће приходе и виши животни стандард, па их је мање међу сиромашнима, и обрнуто. Такође, стопа сиромаштва смањује се с повећањем школске спреме носиоца домаћинства.
