Од марта ове године па до септембра следеће она ће упумпати 1.100 милијарди евра. Најзначајнији пословни партнери српске привреде су земље Европске уније, односно еврозоне, тако да би „убризгавање“ посредно могло и нама помоћи: могла би се повећати тражња за нашом робом, а уз то би и динар могао, ако не ојачати, бар престати да слаби.
Стручњак с Новосадског универзитета др Синиша Остојић каже да додавањем новца Европска централна банка жели да подстакне инфлацију и тражњу. Они ће новац убацити на два начина: куповином државних обвезница и куповином акција компанија. Раст новчане масе требало би да посредно подстакне инфлацију, а одатле па до повећања тражње само је корак. Када се већ троши, купује се и страна и домаћа роба.
– Поменути потези Европске централне банке неће утицати директно на српску привреду, али индиректно свакако хоће – каже Остојић. – Најбољи клијенти наших компанија су баш у веома развијеним земљама Уније. Извесно је да ће пораст тражње код њих утицати на то да се више робе увози и ван граница ЕУ. Е, то је баш шанса за наше извознике, који имају шта да траже на том тржишту.
Процене које су валидне међународне финансијске институције давале о кретањима у српској привреди ове године биле су све само не оптимистичке. Углавном су нам прогнозирали рецесију, а нешто више оптимизма унео је директор Европске банке за обнову и развој Матео Падроне. Он сматра да Србија може забележити благи раст или бар да постави добре основе за раст и развој у наредним годинама. ЕБРД је заинтересован да учествује у приватизацији код нас а интересује их, рецимо, „Дунав осигурање“. Нешто од поменутих пара би посредно могло стићи до њих и њихових клијената, а преко њих и до нас.
Познати стручњак Бечког института Владимир Глигоров сматра да би већа улагања, посебно ако се остваре најављене приватизације, могла утицати на већи прилив европског новца код нас. Могла би утицати и на стабилност домаће валуте.Динару би ињекција за јачање и те како добродошла. Од почетка прошле године па до сада наша валута је у односу на евро изгубила готово десет динара: са 114,64 за један евро дошла је на 123,55. То сматрају и други стручњаци.
Д. Вујошевић
Коме јачање годи?
А имамо ли ми уопште користи од јачања домаће валуте?
То пре свега одговара свим привредницима, али и грађанима који враћају индексиране зајмове. Што се тиче привреде, ту је ситуација другачија. Што је валута јача, то су њени производи и услуге на светском тржишту скупљи. За робу широке потрошње то обавезно значи мању конкурентност. Економста Милојко Арсић сматра да би у случају да дође до превеликог јачања домаћег курса НБС то требало да спречи јер то није добро за српску економију.
