Виногради ће, изгледа, обрати бостан

 Процењује се да је понегде страдао и део усева јечма и уљане репице, али све у свему, највише разлога за стрепњу имају виноградари.

Након периода веома ниских температура и првих анализа, стручњаци упозоравају на то да је до сада значајан део винове лозе измрзао. На Пољопривредном факултету у Новом Саду истичу да стоне сорте измрзавају на -15 степени, а отпорније винске на -22. С обзиром на то да је у претходном периоду бивало и -27 степени, претпоставља се да су оштећења на виновој лози веома велика. Као пример наводи се зима 1996. на 97. када је на Палићу забележено -24 степена. Италијански ризлинг је те године у потпуности измрзао.

У, условно речено, редовним годинама, са Светим Трифуном почињу и радови у винограду. Они ће ове године бити одложени због снега, али ће виноградари сачекати детаљније анализе измрзавања винове лозе и на основу ње одредити тип и јачину резидбе.

Виноградари у Нештину, где под виновом лозом има око 100 хектара, јуче су обележили Светог Трифуна, заштитиника винограда, а колико је збиља заштитио винову лозу од изузетно ниских температура?    

– Пре два-три дана били смо у виноградима, а имамо око 60 хектара – каже руководилац Ж „Нештин“ Ђорђе Керешевић. – Током ледених дана, два пута се темепература спуштала испод -20 степени. Штете има, али колика је још не можемо да проценимо. Сумњамо да ће највише бити оштећена лоза бујних сорти хамбург, вранац... а надамо се да су ризлинг и друге сорте које имају тању лозу боље поднеле овакву хладноћу. Храбри нас чињеница да је винова лоза у зиму ушла спремна јер прошле године није било болести, јесен је била дуга и топла и лоза је углавном успела да сазри, али тек ће се под маказама показати колико има сувих летораста, односна гранчица на стаблима воћа. 

Проблема има и у другим деловима Покрајине.

Поларни услови наносе велику штету живинарској фарми „Агропродукт-Шинкович“ у Бечеју, где су приморани на то да униште десетине хиљада пилића јер немају коме да их продају или како да их транспортују до оних који би их и купили.

– До сада је само једно пољопривредно домаћинство с територије града Зрењанина пријавило Градском штабу за ванредне ситуације штету на пластеницима изавану снежним наносима – потврдио је јуче за “Дневник” члан овог штаба Миленко Цукућан.

Он је прецизирао да је Светлана Станојевић из Ченте у понедељак обавестила да јој се, услед велике количине снега, срушио пластеник површине 150 квадратних метара, испод којег је била зелена салата. По проценама власнице, штета изазвана временским непогодама износи 1.500 евра, на колико је проценила пластеник, а томе би требало додати и вредност уништене салате.

– Наше је у овом тренутку да такве случајеве евидентирамо, а одштету грађани могу остварити пре свега уколико су осигурали добра. У градском буџету су издвојене одређене паре за те намене – рекао је Цукућан.

Команданткиња Окружног штаба за ванредне ситуације и начелница Средњобанатског управног округа Тања Дуловић истиче да у овом тренутку с терена нема дојава о угрожености животиња због ниских температура и недостатака хране.

– Проблем је једино смрзавање воде у току ноћи. Ни власници животиња не упућују захтеве ветеринарским службама за пружање помоћи. Млекаре редовно преузимају сирово млеко од произвођача и кланице раде по свом плану и снабдевају тржиште производима – реферисала је Дуловићева.

Е. Дн.

Ослобођено 300 оваца

Градски штаб Зрењанина последњих дана реаговао је и у случају власника 300 оваца који живи на салашу смештеном у близини моста на Тиси, на путу између Зрењанина и Новог Сада. Миленко Цукућан каже да су надлежне службе очистиле прилазни пут до салаша да би овом сточару било омогућено да несметано обавља своје послове и набавља храну за животиње.