фискалној консолидацији и смањењу инфлације. Међутим, тврде и да ће следећа година бити пресудна за даљи наставак реформи и развој привреде. Највећи проблеми с којима ће се држава борти следеће године биће већи расходи за камате у отплати јавних дугова, као и обезебеђење новца за отпремнине приликом решавања вишкова у јавном сектору и предузећа у реструктурирању.
Члан Фискалног савета и професор Факултета за међународну економију Владимир Вучковић рекао је да смо ове године као земља већ достигли ниво дефицита буџета који је планиран да се оствари за наредне две године, колико ће трајати аранжман с ММФ-ом, приметивши да је и ММФ оценио да у наредној години не можемо очекивати тако добре резултате на том пољу.
Кад је реч о запосленима у јавној управи, Вучковић каже да би до краја године требало да буде отпуштено неколико хиљада људи, мимо оних који одлазе у пензију, а да би у наредне две године јавни сектор требало смањити за око 125.000 људи.
– Примедба ММФ-а о смањеним улагањима у капиталне пројекте стоји – навео је Вучковић, али примећује да су та улагања убрзана у протеклих неколико месеци те да треба очекивати њихово благо убрзање и у наредна два месеца. – До краја године ипак ћемо имати нежељене уштеде на том плану и тешко ћемо достићи циљ да капиталне инвестиције буду веће од три одсто БДП-а.
– Позитивна оцена ММФ-а ће побољшати пласман Србије на листама по условима пословања и конкурентности и повећати прилив улагања – каже економиста Милојко Арсић. – Позитивна оцена може допринети повећању атрактивности Србије за стране директне инвестиције и за убрзање њеног привредног раста у наредној години.
Он је казао да је тачно да смо добили позитивну оцену од ММФ-а, односно прелазну, али и да је прилично извесно да нисмо добили најбољу могућу оцену.
– Ми смо до сада остварили релативно добре резултате у области фискалне консолидације, односно смањивању фискалног дефицита, али и осредње резултате у спровођењу структурних реформи. Такође, прилично забрињавајуће, када је у питању фискална консолидација, јесте то што ће и након смањења фискалног дефицита – он у овој години бити релативно висок – навео је Арсић.
Он је истакао да при том нема јасног плана о томе како ће се у наредним годинама наставити смањење фискалног дефицита.
По његовим речима, фискални дефицит ће ове године бити 3,5 до четири одсто бруто домаћег производа, што ће бити један од већих у Европи.
– Циљ Владе треба да буде да кроз неколико година наш фискални дефицит буде знатно испод три одсто БДП-а – на око један одсто – рекао је Арсић.
Професор ФЕФА Горан Питић оценио је да је Србија направила озбиљан помак у консолидацији јавних финансија, те да остаје да се види у наредна два месеца има ли простора за повећање плата и пензија.
– У тих 60 дана могу се остварити помаци у рационализацији државне управе и јавним предузећима, покренути модел за решавање ненаплативих кредита, појачати финансијска дисциплина и смањити кашњења у јавним плаћањима на тржишту, и то је оно што могу бити аргументи за разговоре с ММФ-ом – навео је Питић.
Д. Урошевић
Раст БДП-а до 0,6 одсто
Вршилац дужности директора Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић подсетио је на то да смо ове године дефицит буyета смањили на око 24 милијарде динара, а лане је био укупно 122 милијарде динара, што представља огромну уштеду.
– Највећа уштеда остварена је смањењем плата и пензија, око 50 милијарди динара – навео је Ковачевић, и додао да до краја године можемо очекивати дефицит републичког буyета од око три одсто БДП-а, уз раст БДП-а од 0,5 до 0,6 одсто.
