наредних дана је раст швајцарског франка и долара, али не значајно нити ће то бити трајни трнед. Евро ће мало да пада, а динар ће, као и до сада, да га прати. Србија мора пажљиво наставити да прати ликвидност грчких банака. Што се тиче осталих компанија које овде послују а у којима доминира капитал из те земље, за њих је Србија сада мирна лука за бизнис у односу на матицу.
– Грчка је на корак до банкрота – каже сарадник Института за европске студије др Горан Николић. – После изјаве званичника ЕУ јасно је да они остају при предлогу који је дат пред референдум, даљих попуштања нема ни у најави. Токови новца у Грчкој су заустваљени. Компанијама које послују у Србији данас је знатно лкаше да раде захваљјући томе што послују на нашем тржишту, ту таквих тешкоћа нема.
Како ће се то у Србији даље рефлектовати на српску привреду и становништво може се само претпоставити. Грађани који враћају кредите индексиране у швајцарским фанцима баш немају среће. Још нису нашли излаз за рате које су порасле у јануару а већ се спрема нови удар. Није у мањој бризи ни држава јер је већи део кредита које Србија враћа у доларима.
– Треба очекивати да ће евро да слаби, односно да ће долар и швајцарски франак да расту, али то неће бити тренд који ће донети нагле скокове за обе валуте – каже др Бранко Живановић с Београдске банкарске акдемије. – Јачање валуте, посебно ако је веће и дуже траје, увек се лоше одрази на конкурентност привреде земље чији је то новац. Зато централне банке ни САД ни Швајцарске неће дозволити да то буде толико да угрози привреду, односно извоз. Као и обично када се догађају таква валутна кретања, зарађују шпекуланти па је то и сада тако.
Живановић наглашава да Србија пажљиво треба да прати ликвидност банка основаних грчким капиталом које послују код нас. Протекле седмице из њих је повучена прилична сума депозита. Новац су подизали и премештали и грађани, али и предузећа, посебно она мања и средња. Народна банка Србије је ставила те банка под посебан мониторинг, што је веома добро и тако треба да настави.
Шта се наредних дана може очекивати на домаћој курсној листи лако је рећи.
– Динар ће пратити евро и не очекујем да буде наглих скокова – каже др Александар Васиљевић с Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић“ у Новом Саду. – Домаћа валута ће се према евру кретати и надаље као што је то било током целе ове године. Док је целе пошле седмице у банкама основаним грчким капиталом било појачаних посета странака шалтер салама, компаније с грчким капиталом су радиле готово као да референдума нема. У Србију „кока-кола“ стиже преко Грчке. Ради се редовно а тим пићем расхлађиваћемо се и овог лета, без обзира на референдум и савете лекара.
За Војводину је веома значајна компанија „Хеленик шугар“. У њеном саставу послују две шећеране, у Црвенки и Жабљу. Директор шећеране „Шајкашка“ из Жабља Зоран Субић каже да се ради уобичајено. Кооперанти с којима су склопљени уговори о испоруци шећерне репе не треба да брину: испоштоваће се све што је уговорено и како је предвиђено.
– „Хеленик шугар“ је већински власник, а Ципрасова влада је у Грчкој недавно помогла домаћој индустрији шећера – каже он. – Чак су добили и повољнија средства да би се обезбедио развој, али тај новац није био намењен фабрикама ван граница Грчке. Њима је у интересу да фабрика у Србији ради.
У „Хеленик шугару“ у Србији ускоро долази до промена на кадровском палну. Обе наше а грчке фабрике добиће од 13. јула новог директора. То је Петрос Геминсис, а већински власници су сматрали да ће се заједничким управљањем обезбедити бржи развој у будућности. Досадашњи руководиоци постају извршни директори.
Д. Вујошевић
Сива економија, пад стандарда...
Шта чека грађане Грчке након банкрота којем су све ближи?
– Банкрот увек прати пад животног стандарда, повећана незапосленост, раст сиве економије, јуриш на банке. Ту је и пад квалитета јавних услуга као што су образовање, здравство. После тога може се кренути у добром правцу, односно да уследи повећање конкурентности привреде, здравије јавне финансије – објашњава др Горан Николић.
Што се тиче првог дела, све нам је добо познато.
Запослено 25.000 људи
У Србији послује око 250 грчких фирми, у којима је запослено 25.000 људи. Најјачи је банкарски сектор.
Од 29 наших банака, четири су власништво Грчке: Еуробанка ЕФГ, Алфа банка, Војвођанска и Пиреус, које заузимају око 15 одсто укупног банкарског тржишта и имају готово 5.000 запослених
