Слободна зона "Зрењанин" је вишеструко награђивана као једна од најбољих слободних зона у Европи, а 2015. године, сврстана је у осам најбољих локација на свету за старт-уп подршку.
Унутар овог простора трошкови пословања смањују се и за чак 40 процената, а корисници зоне могу да изнајме, купе или изграде производне, пословне и складиштне објекте.
Последње признање успешности је недавни долазак кинеске компаније ,"Шандонг Линглонг", која је са Владом Србије потписала споразум о изградњи фабрике аутомобилских гума у коју ће бити инвестирано 950 милиона долара и где ће радити 1.500 људи.
Планирана производња износи чак 13 милиона гума годишње.
"Зрењанин има индустријску зону од 550 хектара. Мало који град мозе то да понуди, а ми можемо", каже за Тањуг градоначелник зрењанина Чедомир Јањић.
Слободну Зону "Зрењанин" чине три локације: Цветна улица, Багљаш и Ечка.
"Више од годину дана смо разговарали са Кинезима. Председник републике је водио те разговоре. Резултате сте видели прошло недеље. Имали смо задовољство да људи из гумарске индустрије, односно фабрике гума Линг Лонг, доведу своје кооперанте што је додатно добра вест, уз ону да је највећа инвестиција у Србији баш у Зрењанину",
Јањић на питање, где, у сада вец чувеној слободној зони има места и да ли има најава нових инвестиција каже да места има за све који желе да дођу.
"Има разних повластица. Може да се ради у режиму слободне зоне, нарочито за фирме који своје производе увозе и извозе. Постоји читава палета повластица, а то је све регулисано законом".
Некад је Зрењанин био водећа прехрамбена индустрија. После економских санкција, транзиције и приватизације, опет се успоставила пословна клима са великим потенцијалима, од којих неки тек треба да се искористе.
"Зрењанин је значајно саобраћајно чвориште", каже Јањић и додаје да се још доста мозе урадити на плану развијања ваздушног саобраћаја, јер Зрењанинци поседују аеродром погодан за мање путничке и теретне авионе.
Тај простор је, каже, погодан и за авионе који се користе у пољопривредној делатности.
"Мрежа пловних путева, река око Зрењанина, погодна је за транспорт робе. А ове године смо учинили и прве кораке, после шест година, у правцу развоја луке и бродоградње".
Градоначелник Зрењанина на послетку истиче да је највећи проблем, одлазак младих из земље, али да досадашње економске активности могу тај неповољан демографски тренд да успоре и зауставе.
Иначе, компаније које послују у оквиру слободних зона Србије ( има их 14 а у плану је формирање још једне) оствариле су прошле године пет милијарди евра промета.
У њима се сваке године запосли 3.000 нових радника, а очекивања су да ће до уласка наше земље у Европску унију у њима бити запослено 50.000 радника.
Пре само тридесет година, у свету је било свега 200 слободних зона, а данас је та цифра дошла на око 3.500 у 147 земаља света у којима компаније под повољнијим условима увозе сировине и извозе робу.
