Звоне док вам не прекипи

Телефонски позиви трговаца упућени потрошачима, упркос њиховом противљењу, представљају прекршај који се кажњава од 300.000 до два милиона динара и у надлежности је Тржишне инспекције, наводе у Асоцијацији потрошача Србије (АПОС). Овако је, међутим, само на папиру, али у пракси ствари изгледају сасвим другачије: зову вас поподне око 15 или 16 часова, ако нисте код куће, питају децу када ћете доћи и ни под разно не забораве да вас позову за сат, па опет за два...

"Потрошач Ђорђе У. нам се обратио због телефонских позива фирме ’Луполајн’, од које је одмах тражио објашњење како је дошла до његовог кућног броја јер никада пре тога није тражио, а ни пристао на такво обавештавање и понуде. Оператори те фирме су му саопштили да су до броја дошли случајним одабиром из ’белих страна’ телефонског именика Телекома ’Србија’. Тиме је угрожена приватност потрошача и право на избор. Иако су чврсто обећали да се позиви неће поновити, већ сутрадан звали су га опет", наводи Асоцијација потрошача Србије у свом "Потрошачком репортеру"
– Након другог позива телефоном, по савету АПОС-а, послао сам приговор "Луполајну". Убрзо сам добио одговор директора ове фирме уз извињење због ненамерне грешке и обећање да се позиви телефоном неће поновити. Задовољан сам одговором, међутим, остаје дилема колико ће потрошача искористити своје право. И колико је њих свакодневно позвано бирајући насумце из телефонског именика – казао је овај незадовољни грађанин за "Потрошачки репортер".

У АПОС-у саветују потрошачима да се, у оваквим случајевима, обрате најближој Тржишној инспекцији и поднесу званичну пријаву и, наравно, да захтевају да их обавесте шта су предузели. У случају да Тржишна инспекција није урадила своје, друга адреса су организације потрошача, као и надлежно министарство. Закон налаже и надлежном министарству да спречава овакве појаве кроз промовисање Кодекса понашања трговаца, наводе у АПОС-у.

Како објашњавају у потрошачким организацијама, оператери који позивају грађане су у обавези да на почетку разговора објасне да је у питању разговор у комерцијалне сврхе и да потенцијалног потрошача питају да ли он тај позив прихвата или не. Уколико позвани то изричито одбије, продавац више не сме да га зове, и треба да га у својој бази података региструје као таквог, да се сутра његовом колеги не би десило да истим поводом позове истог човека. Они који се оглуше о жеље потрошача директно улазе у прекршај.

Подсетимо, и заштитник грађана Саша Јанковић указао је на то да је  потребно образовати људе да своје личне податке не остављају тако лако, рецимо, попуњавајући разне формуларе за учешће у наградним играма.
– Често у маркетима или на неким другим местима позивају грађане да попуне захтеве да би постали потенцијални добитници неке занимљиве награде. Међутим, они тада често не виде да малим словима стоји да ће се њихови подаци и касније користити за обавештавање о разноразним рекламним понудама. Тако несвесно постају жртве новог маркетинга – упозорава омбудсман Јанковић.

С. Глушчевић

Не могу у стан ненајављени

Као насртљиво пословање, у Закону о заштити потрошача наводи се, рецимо, посета потрошачу у његовом стану, а без његове претходне сагласности. У ту категорију, рецимо, спада и директно подстицање деце огласима да купе или утичу на родитеље или неког другог да за њих купе тај производ...