žЈоцић правоснажно ослобођен оптужби за убиство Пуканића

Апелациони суд у Београду правоснажно је ослободио Сретена Јоцића, званог Јоца Амстердам, оптужби да је организовао убиство хрватског новинара Иве Пуканића,

док је Жељку Миловановићу потврдио казну од 40 година затвора на коју је осуђен као непосредни извршилац убиства.

Пресуда у односу на Миленка Кузмановића, који се терети за помагање, је укинута и враћена Специајном суду на поновно суђење, саопштио је Апелациони суд.

У образложењу пресуде Апелационог суда наводи се да је првостепени суд донео правилан закључак да тужилац суду није пружио јасне и недвосмислене доказе за тврдњу о томе да је Јоцић у првој половини 2008. године на територији Републике Србије организовао криминалну групу.

Нема доказа ни да су припадници постали Миловановић и Кузмановић, као и загрепчани Роберт и Лука Матанић, Амир Мафалани, Бојан Гудурић и Слободан Ђуровић, и тако организовани извршили убиство Пуканића.

Јоцић се налази на издржавању друге затворске казне од 15 година, на коју је осуђен због подстрекавања на убиство Горана Марјановића 1995. године.

Од почетка процеса када је 2009. године ухапшен, Јоцић је негирао кривицу и било какву везу са Пуканићевим убиством, а на суђењу је у више наврата  тврдио да су му те оптужбе наместиле албанска, црногорска и хрватска мафија.

Овом пресудом са Јоцића су скинуте сумње тужилаштва да је организовао убиство Пуканића по налогу Н.Н. лица које му је за то платило милион и по евра, а да је мотив убиства било користољубље. Поред Пуканића приликом експлозије 23. октобра 2008. године настрадао је и његов сарадник Нико Франић.

Миловановић је још 2013. године у Загребу у одсуству осуђен на 40 година затвора, јер је подметнуо експолозив, али Апелациони суд сматра да нема сметњи да и београдски суд заснује своју надлежност јер Миловановић ту казну није издржао у Хрватској.

Пошто је добио максималну затворску казну има право да уложи још једну жалбу Врховном касационом суду, који ће донети коначну реч у његовом случају.

Пресудом је утврђено да је Миловановић поставио експлозив поред аутомобила убијеног хрватског новинара. Кузмановић се терети да је припадницима загребачког дела “групе" требало да обезбеди пасоше за бекство, по извршеном убиству.

Хрватском делу групе Роберту и Луки Матанићу, Амиру Мафаланију, Бојану Гудурићу и Слободану Ђуровићу као и Миловановићу судило се у Загребу.

Врховни суд Хрватске првостепену пресуду којом су били осуђени на 150 година затвора смањио је у априлу за свега две године.

Роберту Матанићу који је организовао групу, Врховни суд је потврдио 33 године затворске казне, његовом блиском рођаку Луки Матанићу јединствена казна смањена је са 16 на 15 година, а то је учињено и за Амира Мафаљанија.

ŽЖељку Миловановићу који је експлозивом у мопеду који је довезао у двориште Национала убио Пуканића и Фрањића потврђена је максимална затворска казна од 40 година затвора, а Бојану Гудурићу који је у резерви чекао са снајпером ако експлозив затаји потврђена је казна затвора од 30 година.

Ђуровић је као посредник између наручиоца убиства и извршиоца осуђен на 25 година затвора.

Према српској оптужници, мотив убиства Пуканића је то што је у медијима у Хрватској и Србији износио сазнања о деловању више криминалних група на подручју Србије и земаља у окружењу.

Загребачки суд није утврдио постојање злочиначке организације, како се наводи у оптужници, као ни наручиоца убиства, па тако ни мотив Пуканићеве ликвидације.

Мотив оптужених за то убиство, према ставу суда у Загребу, било је користољубље будући да су за убиство једног од најекспониранијих новинара на овим просторима добили 1,5 милиона евра.

Тај суд сматра да само Ђуровић, који је био веза између непознатог наручиоца и извршиоца и који је подстицао на то убиство, зна ко је наручилац Пуканићевог убиства.

Ђуровић је, пак, у јануару 2011, сведочећи путем видео конференцијске везе са жупанијским судом у Загребу, бранио пред Специјалним судом у Београду свог кума Јоцића, наводећи да он нема никакве везе са убиством власника хватског "Национала".

Своју тврдњу Ђуровић је поткрепио управо наводима пресуде жупанијског суда у Загребу у којој се Јоцић ни не помиње, док га српско тужилаштво за организовани криминал терети као организатора те ликвидације.

"Сретен Јоцић је ухапшен само на основу изјаве (сведока сарадника из хрватског процеса) Томислава Марјановића да је у стану Роберта Матанића разговарао са неким и да он претпоставља да је то Јоцић", рекао је тада Ђуровић.

Осуђени Гудурић и Матанић су одбили да из Загреба сведоче у београдском процесу.
(Танјуг)

EUR/RSD 117.1474
Најновије вести