Ћурувија прислушкиван и праћен од јесени 1998.

Некадашњи помоћник начелника Трећег одељења београдског центра Ресора државне безбедности Стеван Баста посведочио је у Специјалном суду у Београду да је

новинар Славко Ћурувија више пута тајно праћен и у континуитету прислушкиван од јесени 1998. године.

Током сведочења на суђењу четворици бивших припадника Државне безбедности оптужених за убиство Ћурувије у априлу 1999. године, Баста је казао да не зна ко је из врха дао налог да се прати Ћурувија. По његовим речима, заменик начелника београдског центра ДБ-а Стеван Никчевић је телефоном јавио Трећем одељењу да треба да се иницира праћење Ћурувије.

– Ја не знам ко је то њима наложио јер нисам имао такву комуникацију с начелством београдског центра –  нагласио је Баста. – Не знам чија је идеја праћење Ћурувије.После Никчевићевог позива, навео је он, оперативац је написао формалан предлог који је онда враћен начелству на потпис и службено завођење.

Баста је такође испричао да је један од случајева када је Ћурувија праћен била очекивана примопредаја новца у амбасади САД у Београду.– По нашим информацијама, Ћурувија је требало да оде у амбасаду САД да преузме новац да реши текуће проблеме због високих казни које је у то време плаћао... америчка амбасада је обећала да ће му помоћи – испричао је Баста, који мисли да је то било у фебруару 1999.

Он је додао да је идеја оперативног радника била да се документује улазак у амбасаду и евентуално излазак с торбом, али да се то није догодило.На питање колико дуго је трајало то праћење, Баста је рекао да не зна и да то обично иде „по договору начленика одељења и оперативца од случаја до случаја”. Он је указао на то да, по процедури рада, начелник центра потписује одлуку о праћењу неког лица, а спроводи је Девето одељење које је за то задужено.

– Предлог за примену мера телефонске контроле Ћурувије 1998. године је ишао из Трећег одељења, али се нису примењивале – напоменуо је Баста.Одговарајући на питање тужиоца, Баста је указао на то да у току априла 1999. није имао никакав контакт с Миланом Радоњићем, који је 4. априла постављен за начелника београдског центра ДБ-а.

– Нисам имао никакав контакт с њим, ни писмени ни усмени, у вези с обрадом Славка Ћурувије. Видео сам га (Радоњића) први пут у том периоду тек крајем маја на неком састанку – рекао је Баста.За убиство Ћурувије оптужени су тадашњи шеф ДБ-а Радомир Марковић, шеф Београдског центра ДБ-а Милан Радоњић и главни обавештајни инспектор у Другој управи ресора Ратко Ромић, као и припадник резервног састава тог ресора Мирослав Курак, који је у оптужници означен као директан извршилац Ћурувијиног убиства.

Славко Ћурувија убијен је испред зграде у Београду на Ускрс 11. априла 1999. године, док се враћао из шетње у друштву пријатељице Бранке Прпе. То је било у време НАТО бомбардовања Србије.

( Танјуг )

 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести