Дачић: „Земунски клан” више не постоји

Шпанска полиција потврдила је да су у Валенсији ухапшени Лука Бојовић, Владимир Милисављевић, Синиша Петрић и Владимир Мијановић, рекао је министар Ивица Дачић.

Акција хапшења спроведена је на основу информација српског Интерпола.Шпанска полиција је више од 20 месеци водила истрагу против више криминалаца пореклом с Балкана који су криви за убиства, пљачке златара, поседовање украдене робе, трговину дрогом и прање новца, наведено је у саопштењу шпанског МУП-а.

Први подаци до којих је полиција дошла у тој истрази били су да се личности из Бојовићевог најближег окружења – његова супруга, деца, браћа, мајка, па чак и његов заменик, налазе на различитим локацијама Аликантеа и Лас Палмаса на Канарским острвима.

Министар Дачић је, како преноси РТС, рекао да Милисављевићевим хапшењем „земунски клан” више не постоји.

– Хапшењем Владимира Милисављевића практично су ухапшени сви чланови „земунског клана”, осим Милана Јуришића и Нинослава Константиновића, за које се не зна да ли су живи – рекао је Дачић.

Он је рекао да су, по подацима којима располаже МУП, Лука Бојовић, Влада Милисављевић, звани Влада будала, Синиша Петрић, звани Зеница, и Владимир Мијановић, звани Зуба, користили лажна документа. Дачић је рекао новинарима да је код Бојовића нађен литвански пасош.

Износећи детаље хапшења у Шпанији, Дачић је рекао да су Бојовић, Милисављевић, Петрић и Мијановић лоцирани и лишени слободе у оквиру вишемесечне оперативне акције шпанске полиције „Крос„. Они су ухапшени прекјуче око 17 сати у једном ресторану у Валенсији, навео је Дачић.

– С Министартсвом правде ће бити координирани даљи поступци – нагласио је министар, напоменувши да су још пре неколико месеци постојале информације о тој четворци, која се кретала по читавој Шпанији, уз сумње да су и тамо чинили кривична дела. – Желели смо да до краја будемо прецизни и зато смо чекали званичну идентификацију. Следе уобичајени процеси, саслушање...

Бојовић је шеф те групе и један од најтраженијих бегунаца више земаља и Интерпола. Повезује се с више од 20 убистава у Србији, Холандији и Шпанији.

Милисављевић, његов помоћник, путовао је из Лас Палмаса у Мадрид и на крају је стигао у Валенсију, где се састао са шефом српске мафије у ресторану у центру Валенсије, у којем су потом ухапшени, каже се у саопштењу Националне полиције Шпаније.

Бојовић и његова породица живели су у градовима Аликанте и Лас Палмас, пише шпански лист АБЦ.

– Министарство правде Србије упутиће у најкраћем могућем року молбу за изручење ухапшених – рекао државни секретар Слободан Хомен. – Почели смо да припремамо захтев за екстрадицију и преводимо неопходну докуметнацију на шпански. У најкраћем могућем року молба за изручење биће упућена Шпанији.

По његовим речима, изручење ухапшених је могуће спровести јер су Србија и Шпанија потписнице Конвенције Савета Европе о екстрадицији. Такође, Србија и Шпанија имају и билатерални уговор о изручењу, чије одредбе би такође могле бити примењене на овај случај, додао је државни секретар.

– Коначну одлуку о изручењу наравно доноси шпански суд, а нама је врло важно је да поступа ефикасно и да се та лица што пре нађу у Србији и одговарају за своја недела за која су оптужени – нагласио је државни секретар.

Бојовићу се траг губи у лето 2010. године, после хапшења Сретка Калинића у Загребу и Милоша Симовића на српско-хрватској граници. Незванично се спомиње као вођа разбијеног „земунског криминалног клана„. Полиција је у септембру 2010. године расписала потрагу и потерницу за Луком Бојовићем, осумњиченим за организовање више убистава. Очекује се да ће неко од четворице ухапшених проговорити.

– Чим се један тако моћан шеф неког криминалног клана нађе иза решетака, увек постоји могућност да неко од тих људи проговори, да се покуша нагодити као сведок-сарадник и на тај начин бар неки део случајева би могао бити закључен. Дакле, од самог Луке Бојовића не очекујем да ће нешто посебно да прича, али неки људи који су радили с њим – можда – рекао је у „Дневнику„ РТС-а новинар недељника „Време” Филип Шварм.

Међу четворицом ухапшених криминалаца је и Владимир Милисављевић за кога се прошле године спекулисало да је спаљен у Загребу. Милисављевић важи за једног од најближих сарадника убијеног вође „земунског клана„ Душана Спасојевића Шиптара. Због злочина „земунског клана„ у Србији је осуђен у одсуству на максималних 40 година затвора, а због учешћа у убиству премијера Зорана Ђинђића на 35 година затвора.

Синиша Петрић важи за једног од најокорелијих убица у региону, а прошле године су српски медији објавили да му је поверена организација и извршење атентата на двојицу високих функционера МУП-а Србије. Петрић је био припадник Арканове „Српске добровољачке гарде”, али га је Жељко Ражнатовић наводно избацио из „Тигрова” због недисциплине. Петрић је био и члан групе Маринка Магде и деведесетих година прошлог века је осуђен на смртну казну, али је побегао из затвора. По једној верзији из Сремске Митровице, а по другој, Легијин ЈСО извео га је из затвора „Дубрава” код Истока на Косову 1999. године.

Тужилаштво за организовани криминал у оптужници наводи да је Лука Бојовић стао на чело „земунског клана„ после убиства његових вођа Душана Спасојевића и Милета Луковића у марту 2003. године, а своју моћ учврстио је после хапшења Милорада Улемека Легије.

Бојовић се сумњичи за ликвидацију Бранка Јефтовића Јорге 2004. године, као и покушај убиства Андрије Драшковића и Зорана Недовића Шока исте године, када су погинули њихови телохранитељи Дејан Живанчевић и Милутин Јовичић. Бојовић их је кривио за убиство свог пријатеља Жељка Ражнатовића Аркана.

Луку Бојовића је с поменутим убиствима, али и другим кривичним делима, повезао Сретко Калинић, који је Србији изручен из Хрватске 25. августа 2010. године. Калинић је детаљно описао извршење убистава и неуспелих ликвидација, наводећи да то није радио због новца већ због пријатељства с Бојовићем који је све организовао.

Бојовић је био кум Цветку Симићу, чије је раскомадано тело пронађено у Загребу, тачније, тело у језеру Јарун, а глава у близини тог језера. Он је био припадник паравојне формације на чијем је челу био Жељко Ражнатовић Аркан, због чега су га касније многобројни припадници „земунског клана” оптуживали за „освету”, низ ликвидација људи за које су сумњали да стоје иза Ражнатовићевог убиства.

Бојовић је ухапшен у октобру 2007. године због сумње да помаже одбеглим „земунцима” оптуженим за убиство премијера Зорана Ђинђића. Међутим, у недостатку доказа, оптужен је само за недозвољено држање оружја. Због недозвољеног држања пиштоља, осуђен је на 15 месеци затвора 2009. године, после чега је пуштен да се брани са слободе и од лета 2010. године, после хапшења Калинића, губи му се сваки траг.

Е. Д.

Тадић: Близу победе над организованим криминалом

Председник Србије Борис Тадић изјавио је  да је Србија на корак од тога да добије битку против организованог криминала.

– Србија је данас веома близу томе да организованом криминалу зада ударац од којег се не може опоравити наредних неколико деценија – подвукао је он.

Поводом вести о хапшењу Луке Бојовића и других припадника организованог криминала, Тадић је рекао да ће наша земља, ако се покажу као тачне још неке информације о хапшењу и лоцирању криминалаца, осим оних који су у Србији ухапшени и већ осуђени на вишедеценијске казне затвора, бити једна од ретких земаља у региону која је тај проблем порактично ставила под контролу.

Тадић је казао да Србија тражи изручење свих који су ухапшени у Шпанији.

– То је била акција која је координисана с нашим службама безбедности, као и сличне акције другде у свету – подсетио је он. – Пре три и по године, када смо идентификовали кључне проблеме, један од највећих је била криминализација друштва. Деведесетих година је наше друштво, као и сва друштва у региону, било криминализовано. Криминал је ушао у све поре друштва. Ушао је у привреду, пољоприведу, медије, био у енергетици, здравству и чак у образовању и политици. Ми смо онда кренули у рат против организованог криминала.

Тадић је указао на то да Србија већ дуго сарађује с међународном заједницом у сузбијању криминала.

– Радили смо заплену наркотика заједно с међународним безбедносним институцијама већ годинама. Мислим да смо постигли изузетне резултате. Добили смо велике међународне верификације за успехе у том пољу – оценио је он.

Тадић је рекао да сматра да ћемо, уколико на крају сви криминалци, који су велики шефови банди, буду похапшени и осуђени, имати много веће инвестиције у Србију јер инвеститори хоће да дођу само у сигурну земљу.

- Врло смо близу да ту ствар довршимо за наше грађане, за нашу децу, а то је да се изборимо с организованим криминалом – закључио је он.

Претрес станова ухапшених

Директор полиције Милорад Вељовић изјавио је да припадници српске и шпанске полиције у договору обављају претрес станова где су били лоцирани Лука Бојовић, Владимир Милисављевић, Синиша Петрић и Бојовићев кум Владимир Мијановић, који су прекјуче ухапшени у Шпанији.

Вељовић је рекао да они, приликом хапшења, нису били наоружани и да нису очекивали да ће бити ухапшени.

– По изјавама наших колега, били су запрепашћени приликом лишавања слободе и то уопште нису очекивали – рекао је Вељовић за Б-92.

Оптужени Бојовић и Милисављевић ускоро пред Специјалним судом?

Портпаролка Специјалног суда судија Маја Ковачевић-Томић је за „Дневник“ изјавила да суд у овој фази не очекује никакво обавештење о хапшењу оптужених Бојовића и Милисављевића у Шпанији, него ће, уколико буду екстрадирани, суд добити обавештење кад буду овде, односно да су доступни.

Судија је објаснила да суд до даљег нема никаквих активности док они не буду изручени, будући да је суд свој део посла урадио кад је окривљенима одређен притвор и наређено издавање потернице.

– По новој оптужници, којом су окривљени Милисављевић и Бојовић обухваћени у одсутности заједно с присутнима Калинићем и Симовићем, за неколико кривичних дела из 2004. године, суђење је било започело и наставак је заказан за 6. март – каже судија Ковчевић-Томић. – У међувремену је дошло до промене председника већа и тим предметом је задужен нови судија Специјалног суда Владимир Месаровић. Због промене у саставу већа тај поступак би иначе морао почети изнова, а због хапшења двојице којима се судило у одсуству постоји могућност да суђење евентуално буде одложено до њихове екстрадиције. Међутим, судско веће ће донети о томе одлуку сходно процени јер екстрадициони поступак некад може да се одужи и да траје неколико месеци.

Кад је реч о припремном рочишту у случају „земунски клан“, које би 27. фебурара требало да се одржи Симовићу и Калинићу, постоји могућност да се одржи.

– Наиме, теоретски говорећи, кад за неколико месеци Милисављевић, рецимо, буде изручен, не мора да значи да ће он тражити понављање тог поступка – напомиње судија Ковачевић-Томић.   

Од марта 2003. године, кад је у полицијској акцији „Сабља“ велики број припадника „земунског клана“ похапшен, док је неколицина успела да побегне, у делу медија се често спекулисалио о томе где би се бегунци могли крити, најчешће везано за Симовића, Калинића и Милисављевића, док су веома ретко помињани Милан Јуришић – Јуре и Нинослав Константиновић, који су такође у одсуству осуђени на 30 и 35 година затвора у процесу за атентат на премијера Ђиниђића.          

Након што су у јуну 2010. ухапшени Милош Симовић и Сретко Калинић, појавиле су се спекулације о томе да је Јуришић убијен у неком стану у Шпанији, а било је извесних нагађања о томе да је убијен и Константиновић.

Адвокат Никола Думнић, који је у процесима пред Специјаним судом бранио Јуришића, каже за „Дневник“ да је већ раније обелодањено да су у Шпанији обављане извесне анализе ради провере навода о убиству Јуришића, али да се породица нада да је он жив. По Думнићевим речима, шпански истражитељи су у једном стану у Шпанији узели неки траг, а потом се ДНК анализом показало поклапање с ДНК узорком Јуришићеве мајке.

– По мом мишљењу то није доказ јер никакви посмртни остаци нису пронађени – казао нам је Думнић.  

     Ј. Ј.

Ковачевић-Томић:Не знам за претње судијама

Судија Маја Ковачевић-Томић каже да јој није познато да је у скорије време, у последњу годину дана, било неких претњи судијама Специјалног суда.

– Од када постоји Специјални суд било је разних догађаја који се могу тумачити као претње, али немам сагласност судија да о томе износим детаље. Познато је да је пре неколико година стигло претеће писмо извесног удружења из Чикага, с директним претњама упућеним судијама Специјалног суда, а што смо одмах обелоданили и дали на увид медијима – наглашава судија Ковачевић-Томић.

Иначе, све судије Специјалног суда због великог ризика њиховог посла, имају обезбеђење.