у косовски правосудни систем, сматрају водећи правни стручњаци у Србији.
Председник Високог савета судства Драгомир Милојевић изјавио је данас да судије без своје воље неће моћи бити распоређене у судове на Косову и да би први критеријум морао бити њихова добра воља, да желе да се интегришу у правосуђе Косова, а коначни договор, везан за то како ће та процедура ићи, још није постигнут.
Он је у изјави Танјугу нагласио да не би требало да буде неких већих проблема у вези са распоређивањем српских судија, с обзиром да тренутно у судовима који су под ингеренцијом Републике Србије у Косовској Митровици има 74 судије.
Према његовим речима, треба имати у виду да српске судије не иду ни у какав међународни суд, већ да треба да буду интегрисане у систем правосуђа Косова.
"Још увек није коначно договорен начин избора тих судија. Моје лично мишљење је да ће основни критеријум бити жеља и воља судија да раде и да буду интегрисани у косовско правосуђе", рекао је Милојевић, додајући да ће тек бити договорено да ли ће те судије бити поново биране, или ће морати да подносе оставке на избор судије у Републици Србији, па да буду биране од стране косовских власти.
Он је навео да је Високи савет судства у току прошле године пренео трошкове за плате, друге трошкове судија везане за превоз, одвојен живот, смештај и слично у износу од 183.578.096 динара, што су материјална средства издвојена за судије које тренутно живе и раде на Косову.
Председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић рекла је за Тањуг да Србија има довољно судија и тужилаца који би могли да раде на Косову и Метохији, првенствено у интересу државе, али је неизвесно да ли ће они пристати да раде у оквиру система који је ван правног система Србије.
"Да ли ће бити довољно судија и тужилаца да се пријаве и оду у правни систем те државе, ја то не знам, то зависи од њихове одлуке. Једино што могу поуздано да тврдим - то је да је према нашем Уставу правни поредак Србије јединствен, изабране судије имају стални мандат до пензионисања и нико их никаквом одлуком не може натерати да се пријаве да буду судије те посебне нелегалне државе Косово," нагласила је Бољевић.
Она је рекла да недавно потписани Бриселски споразум о правосуђу на Косову и Метохији, који предвиђа да Србија има своје судије на Косову, практично значи да бисмо имали наше судије у оквиру те "нелегалне државе која се зове Косово."
Она је истакла да нико не може натерати судије и тужиоце да се одрекну српског држављанства, или да прихвате неко друго јер, како је рекла, ниједна држава сама себи не би могла да дозволи да има судије које су држављани неке друге државе.
"Мислим да ће судије Србије од те могуће одлуке да буду судије неке друге државе одвраћати и чињеница да на Косову нема гаранција непреместивости судија и да им ништа не гарантује да ако су једног дана судије у суду у Косовској Митровици, сутра неће бити судије у Призрену, Пећи, или у неком месту у ком не живе," рекла је Бољевић.
Такође ће их, како сматра, одвраћати и околност да је пензијски систем поприлично нерегулисан на Косову.
Председница Друштва судија је истакла да је овде реч о томе што ће се сада тамо судити по системима те нелегалане државе Косово и да ће се о свим правним питањима одлучивати закључно са Врховним судом Косова, који је у Приштини.
"Не постоји ни теоријска шанса да било која одлука било ког суда са Косова дође до Србије, односно до Врховног касационог суда," изјавила је Бољевић.
Председник Адвокатске коморе Србије Драгољуб Ђорђевић рекао је за Танјуг да је проблем са стручним кадром на Косову и Метохији постојао и за време бивше Југославије, као и да је тај проблем сада само мултиплициран због непризнавања правосудног испита и диплома одређених универзитета међусобно.
"Ја сам убеђен да ће велики проблем бити са тим да се обезбеди квалитетан кадар, наравно уз поштовање свих оних мерила и критеријума које је неопходно задовољити да би неко уопште могао да буде судија, или тужилац," рекао је Ђорђевић.
Он је напоменуо да још од 1989. године Адвокатска комора Косова и Метохије нема никакву сарадњу нити контакт са другим регионалним коморама у Србији.
Према његовим речима, за Адвокатску комору КиМ било је направљено истурено одељење које је имало је седиште у Нишу.
Међутим, та комора нити постоји, нити има своје чланове и ако их и има, тај број је апсолутно занемарив и сви адвокати чланови те коморе, која је припадала Адвокатској комори Србије, немају право да као браниоци, адвокати и пуномоћници поступају уопште на територији Косова, нагласио је председник АКС.
Он је напоменуо да нови Закон о адвокатури на Косову предвиђа ексклузивно право за резиденте, односно адвокате који живе на територији Косова, да могу једино они бити ти који ће поступати пред косовским правосудним институцијама.
"Направљен је изузетак са адвокатима који потичу из Европске уније и САД, којима је признато једнако право заступања и поступања на територији Косова", навео је Ђорђевић.
"То значи да 'други странци', а ми смо за њих - странци, немају право да заступају по новом косовском Закону о адвокатури", рекао је Ђорђевић.
Он је навео да на Косову адвоката српске националности нема више од двадесетак и да су они углавном сад лоцирани на северу Косова, у Митровици и у Приштини. Али, како је рекао, они обављају праксу само захваљујући томе што су чланови Адвокатске коморе Косова.
Са друге стране, како је навео, постоји једна иницијатива већ дуже времена, да се направи слободно поступање адвоката у региону, па је у то укључена и Адвокатска комора Косова, а АКС извесно време преговара у том правцу.
"Мислим да би то могло да буде само добит за грађане, како за оне који живе резиденцијално на територији Косова, тако и за оне из Србије," рекао је Ђорђевић.
Он је додао да је АКС пре годину дана успоставила колегијалне односе, зато што "адвокатура мора да прати живот".
"Она се не бави политиком, тако да су наше драге колеге адвокати са Косова били и прошле године гости приликом нашег дана адвокатуре у Србији. Надамо се да ћемо успети да успоставимо и тај линк који би нужно морао да значи право адвоката са територије Србије да поступају на Косову и обрнуто," закључио је Ђорђевић.
Рунда дијалога Београда и Приштине завршена је у Бриселу 9. фебруара парафирањем споразума о правосуђу, којим се обезбедује уцешће српских судија на северу Косова, према коме је паритет српских и албанских судија у Јужној Митровици 14:11 у корист Албанаца. Такође је договорено да ће председник суда у северној Косовској Митровици бити Србин, као и да ће у суду радити једнак број тужилаца Срба и Албанаца, односно по девет.
После потписивања Брислеског споразума, премијер Србије Александар Вучић изјавио је да "смо се изборили за то да имамо велики број судија и тужилаца, али је сада питање да ли ћемо имати довољно људи који ће тај посао обављати", а такође је министар правде Никола Селаковић рекао да је после постизања договора о правосуђу у Бриселу забринут за кадровске могућности за попуну судијских функција.
(Танјуг)
