Тај вид издржавања затворске казне је поново у жижи интересовања јавности јер, по доступним подацима, ове године су двојица окривљених којима је таква мера изречена, скинула „наногицу” и побегла. За обојицом полиција трага.
Када је реч о онима који казну затвора издржавају у просторијама у којима станују, интересовање јавности је изазвала и вест да је бивши кошаркаш, који је осуђен на десет месеци кућног затвора због насиља у породици, тражио одлагање казне због захтева за промену места издржавања те мере. Наиме, он је тражио да, уместо у Новом Саду, казну кућног затвора издржава у Београду, да би могао лакше одлазити на посао.
Иако су први и други пример различити и неспојиви, оба се односе на алтернативни вид санкције за осуђенике, односно оне који казну издржавају у сопственом стану или кући.
Општеприхваћени став је да учиниоца кривичног дела не треба слати у затвор ако се може очекивати да се применом других санкција на њега може утицати да не врши кривична дела и да ће се на слободи добро владати, јер постоји мишљење да се казном лишења слободе често постиже ефекат супротан од жељеног. Из тог разлога су створене алтернативне кривичне санкције, кућни притвор и кућни затвор.
Кућни притвор је мера обезбеђења присуства окривљеног за време трајања кривичног поступка, односно у времену пре доношења пресуде, док је кућни затвор начин извршења казне затвора која се изриче судском пресудом. То је казна коју, по одлуци суда, осуђени издржава у просторијама у којима станује.
Казна кућног затвора с електронским надзором предвиђена је за казне до годину, а најчешће се изриче за кривична дела из области саобраћаја, ситне крађе и злоупотребе наркотика. Просечно трајање казни које се издржавају у кућним условима је нешто дуже од осам месеци, укључујући и меру кућног притвора.
Извршење алтернативних санкција обавља Повереничка служба, која делује при Управи Министарства правде за извршење кривичних санкција. Осуђени ком је одређено извршење казне затвора на наведени начин не сме напуштати просторије у којима станује, осим у случајевима прописаним Законом о извршењу кривичних санкција. Уколико осуђени самовољно напусти просторије у којима станује, Повереничка служба о томе обавештава суд који је донео првостепену пресуду. Само суд може донети решење по којем осуђеник остатак казне кућног затвора издржава у заводу за извршење казне затвора.
Одређени су и неки посебни случајеви када може доћи до напуштања просторија у којима осуђени издржава казну затвора одлуком директора Управе за извршење кривичних санкција. Тако осуђеном може бити дозвољено напуштање просторија у којима издржава казну уколико је њему или члану његовог породичног домаћинства потребно пружања нужне медицинске помоћи, а за то је неопходно напуштање просторија, као и ради одласка на посао, уколико кривично дело за које је осуђен није у вези с радом.
У Управи за извршење кривичних санкција постоји сервер преко којег се комуницира с електронском опремом која се налази у стану осуђеног лица. Апарат који служи као пријемник укључује се у утичницу телефона у кући осуђеног, а наногица је одашиљач. Оног тренутка када осуђени прекорачи дозвољени круг кретања, стиже обавештење.
Наиме, када се она уклања, неопходно је да се поломи пластични део коим се наногица фиксира приликом постављања на ногу. Када се тај део једном уништи, више не може да се користи. Региструју се и оштећења каиша на наногици, тако да је и овде злоупотреба наногице искључена.
Такође може напустити просторије уколико је неопходно да похађа наставу током редовног школовања или због одласка на полагање испита. Излазак му може бити одобрен и због тешке, акутне или хроничне болести, ради одласка на редовне здравствене прегледе или стационарног лечења.
Осуђени може напустити просторије и због свог венчања или венчања крвног сродника до другог степена сродства, али и због смрти блиског сродника. Треба нагласити да с одлуком о дозволи напуштања просторија у којима осуђени станује мора бити упознат суд и месно надлежна полицијска управа.
Ипак, дешавало се да су неки осуђеници кршили правила. У тим случајевима, Повереничка служба без одлагања обавештава суд који је донео првостепену одлуку. Судија тада, а најкасније у року од 24 часа, доноси решење о томе да осуђени остатак казне затвора издржи у заводу за извршење казне затвора и наређује издавање потернице. Време које је осуђени провео у бекству не урачунава се у време извршења казне.
Број кршења таквих казни је мали јер су осуђени свесни предности њиховог служења.
Подсетимо, функционисање система електронског надзора над онима којима суд одреди кућни затвор, односно кућни притвор, почело је да се примењује 1. јануара 2011. године, кад је стављена прва електронска наногица.
Д. Николић
М. Бозокин
