Франку Симатовићу, званом Френки, оптуженим за злочине над несрбима у Хрватској и БиХ 1991–95. Првостепеном пресудом, изреченом 29. маја 2013, Трибунал је Станишића и Симатовића ослободио кривице по свим тачкама оптужнице.
Тибунал је јуче Станишићу и Симатовићу, који су на привременој слободи у Србији, наложио да се у притвор суда врате до 13. новембра да би месец касније присуствовали изрицању коначне пресуде, преноси РТС.
На првостепену ослобађајућу пресуду Тужилаштво Хашког трибунала уложило је жалбу 28. јуна 2013, захтевајући да је апелационо веће у потпуности преиначи и да Станишића и Симатовића прогласи кривим по свим тачкама оптужнице. Тај захтев тужиоци су поновили и током расправе о њиховој жалби у јулу ове године.
Браниоци Станишића и Симатовића тада су од апелационог већа затражили да одбаци жалбу и потврди ослобађајућу пресуду.
Првостепеном пресудом, донетом прегласавањем судија, Трибунал је утврдио да Станишић и Симатовић нису криви за прогон на расној, верској и политичкој основи, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила.
Као недоказан, већина судија одбацила је и навод оптужнице да су Симатовић и Станишић били учесници у удруженом злочиначком подухвату, чији је циљ било трајно и насилно уклањање несрба с великих делова територија Хрватске и БиХ, који би затим били укључени у уједињену српску државу. По оптужници, на челу тог злочиначког подухвата био је тадашњи председник Србије Слободан Милошевић.
У жалби на ту пресуду, коју је потписао главни тужилац Серж Брамерц, Тужилаштво оцењује да је првостепено веће погрешило у примени закона и тумачењу чињеница када је утврдило да Станишић и Симатовић нису били учесници у удруженом злочиначком подухвату. По жалби, судије нису дале „разумно образложење” те одлуке, нити су у обзир узеле „релевантне доказе” о томе да су Станишић и Симатовић делили злочиначку намеру других учесника у том подухвату.
Тужилац Серж Брамерц жалио се и на налаз првостепене пресуде да Станишић и Симатовић нису помагали и подржавали злочине почињене над несрбима у Хрватској и БиХ зато што њихова помоћ, укључујући и слање „црвених беретки” на ратишта, није била „директно усмерена” на почињење злочина. У жалби се оцењује да је стандард „директне усмерености” погрешно примењен – као и у правоснажној ослобађајућој пресуди генералу Момчилу Перишићу – и да одступа од дугогодишње судске праксе Трибунала.
